Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

245

ДИРЕКТОРИ »ТРГОВИНСКОГ ГЛАСНИКА» Марко Вулетић, стварни оснивалац „Трговинског Гласника“, био је и његов први директор, односно уредник, како се у то време називао директор. Од оснивања листа па све дотле док се није развио требало је учинити много напора. Дужности и одговорности првог директора биле су веома велике. Управљати једним листом у ондашњим приликама није било нимало завидно. „Трговински гласник” покренут је као потпуно независан и ванпартијски лист, као орган Београдске Трговачке Омладине и српских трговаца. За његово материјално и морално подизање требало је пожртвовања, знања и умешности. У време политичког и привредног превирања, и културне заосталости, требало је преко „Трговинског гласника” унети светлост у сва покренута питања и заузети по њима гледиште. Марко Вулетић, са својим особинама, био је предестиниран за првог директора. Својом вредноћом, истрајношћу, неустрашивошћу и способношћу уопште, он је успео да удари чврсте темеље „Трговинском гласнику”. Благодарећи Марку Вулетићу, који је знао окупити око себе кадар добрих и спремних сарадника, Београдска Трговачка Омладина, а преко ње и српска трговина, добили су моћно средство у борби за извршење својих крупних задатака. Марко Вулетић био је директор од јануара 1891 до маја 1893, затим од маја 1894 до маја 1895, и заменик директора од марта 1919 до априла 1920. Милорад П, Николић дошао је за директора после Марка Вулетића. Ту функцију вршио је од маја 1893 до маја 1894. Он је успео да „Трговински гласник” у својим напорима истраје и одговори крупним задацима, које је тадашње време истицало у све јачој мери. Михаило Л. Ђурић био је директор у најтежем времену (од маја 1895 до јуна 1903), Политичке борбе биле су на врхунцу. Издићи се изнад њих и упутити „Трговински гласник” правим путем био је веома тежак задатак. Привредним питањима поклањала се мала пажња, а у колико се и поклањала, она је, најчешће, ишла на уштрб трговаца и привредника уопште. „Трговински гласник” је морао да има пуно такта и знања да одговори својим циљевима. Оштро је критиковао политичко стање и бранио истовремено интересе наше трговине, због чега се на „Трговински гласник” гледало с неповере-

њем од стране владајућих кругова. Стога су му чињене многе сметње, а нису изостајале ни претње. Међутим, све то није могло да поколеба рад и правац „Трговинског гласника”. Лист је у оно најмрачније доба, у доба пољуљаних савести и морала, сачувао и одржао свој углед. За време директоровања Михаила Л. Тзурића пада и истрајан и смишљен рад листа по питању царинског рата са Аусријом. Михајло Л. Ђурић добио је од Београдске Трговачке Омладине, при напуштању положаја директора, нарочиту повељу. Био је директор од маја 1895 до маја 1907, дакле пуних 12 година. Он je, према томе, најдуже времена био директор „Трговинског гласника”. Михаило Г. Поповић био је директор од маја 1907 до августа 1908. Иако је на томе положају био кратко време, он је показао веома много смишљености и способности у раду на унапређењу „Трговинског гласника”. Нарочиту пажњу поклањао је питањима спољне политике, која су се у то врем;е кретала око односа са Аустро-Угарском, а у вез,и са анексијом Босне и Херцеговине. Димитрије М. Ђорић заузимао је положај директора од августа 1908 све до престанка излажења листа пред светски рат. Он је у своме раду наставио тр.адиције листа. Веома вредан и окретан, посвећивао је уређењу листа велику пажњу. Уснео је да се не окрњи углед листа и да задобије читаоце и ван граница Србије. Лист је тада нарочито читан у Босни и Херцеговини, где је постао орган српске националне пропаганде. Милован Ј, Матић био је директор 5 година, од априла 1920 до априла 1925. Он је са много умешности 1И такта успео да лист у свима покренутим питањима, која су била многобројна и односила се на све гране државног живота, заузме исправно гледиште у корист народне привреде и државне целине. Следујући лепим традицијама, он није допустио да лист подлегне разним политичким и другим утицајима. Умео је да га задржи на достојној висини, имајући увек у виду само народне интересе. Благоје Ј. Антонијевић изабран је за директора 23 априла 1925. Ту дужност вршио је до 25 августа 1926, када је отступио, пошто је изабран за претседника Омладине. Он је унео много труда и пажње да се лист што боље уређује и материјално обезбеди. У оба правца показао је видне резултате.