Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

Овако ојачано, Друштво је могло да приведе у дело и другу једну своју замисао, да оствари поход у Софију и Цариград. Својим походом у Софију Београдско Певачко Друштво утрло је прво пут измирењу и споразуму о Бугарима, с којима после злокобног рата 1885 год. однови беху прилично затегнути. Какав ће бити пријем од стране Бугара, нико није могао у напред погодити. Сасвим тим Друштво свесно свога задатка крену се у очи Ускрса за Софију, камо је већ био напред отишао председник Друштва. г. Ћ. Станојевић. Како је овај поход верно и лепо описао бивши секретар и одлични пријатељ Друштва, г. Брзак, у својој књизи „О Авале на Боефор“, даћемо њему реч. Ево дакле шта он вели:

Било је равно 11 часова из јутра кад воз улете у станицу Софије.

Сунце је пријатно сијало, као да је и оно хтело да својим блиставим зрацима увелича ову ретку свечаност. На сред перона, баш према главноме излаву из станице, угледасмо једну прилично веливу гомилу људи ва. српским тробојкама на прсима. Чим је воз стао, одједном грмнуше познати звуци наше народне химне. То беше „Музикално дружество“, које нас, под управом г. Миколајева, проф. у гимназији, поздрављаше нашом химном. После химне цела се станица чисто проломи од бурних узвика „Ура!“ и „Живели !“ Ми одговорисмо певањем бугарске народне химне Пуми Марица. Још бурније, још силније грмнуше узвици кроз ваздух. Г. Николајев, блед од узбуђења, изађе на средину, па уз одабране и срдачне речи којима нас у име добродошлице поздрави, заврши свој говор овим значајним речима : „дозволите ми, г. председниче, да се овим стиском моје руке, рукујем са целим српским народом |“ На овај поздрав захвалио се Мокрањац с неколико лепих и топлих реченица. Он је завршио своје речи узвиком: „Живео бугарски народ!“ који смо узвик сви ми прихватили, на шта нам Бугари одговорише са „Ура!“ и „Кивели Орби |# Али наше пријатно изненађење јоште не беше до дна исцрпено ! Пошто