Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

160

„е у наше тридест ђевојака „од Фортино тридесет пандура, „што од воље не би но невоље. „Већ што ћемо Перо Радовићу?“ 30 А рече им Перо Радовићу : „Чујте, браћо дванаест кнежева, „да градимо крвава мазара „да спремимо шехер Сарајеву „а на руке Вали-паши старом, 35 „неће ли се старом ражалити, „неће ли нам зулум утркмити". А рече му Гутићу Мијајло : „Протопопе Перо Радовићу, „ми смо једном мазар начинили 40 „код бијеле Биоградске цркве „а на руке Вали-паши старом ; „однесе ra дванаест кнежева „и четири млађана муктара, „донијеше шехер Сарајеву, 45 „дадоше га Вали-паши старом. „Кад је паша мазур прихватио „и видео што му мазар пнше, „мазар сави, пода се га баци, „нас затвори у мрачну тамницу, 50 „затворио све дван’ест кнежева „и четири млађана муктара; „ту одиста окапати ћасмо „но дођоше два консула млада „консул Руски и консул Француски 55 „те пуштише све нас из тамнице, „те дођосмо пољу Невссињу. „Ја тн више Сарајеву нећу, „но градимо крвава мазара „да носимо врелу и Цетињу, 60 „а на руке Петровићу књаз}', „неће ли се књазу ражалити „и с Турцима данас заратити. „Ви градите крвава- мазара, „ви градите ја hy ra носити“. 65 кад чуло дванаест кнежева,