Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

167

Невесиње тама притиснула, А Слато је Сунде огријало, 5 Кроз Касабу вода ударила, А по њој се дрне чавке криве; Од Бишине муње удариле Од Бишине и Воде Пашине, Ударише у касабу града, 10 Па све ломе куле и авлије; А друге су пусте удариле Од Вележи високе планине, Ударише у Касабу града А све ломе куле и авлије, 15 А све бију базрђане Турке; А треће су пусте удариле Од оџака сасред Невесиња Од оџака бега Љубовића, Па све ломе куле и авлије 20 И Кнежачу града саломише; Све је поље тама притиснула, Па се један прамен отиснуо И полеће Лугом Невесињем, Па долеће у Касабу града, 25 Нешће панут’ ни на чију кулу, Но на кулу аге Пекушића; Сву је кулу тама притиснула, А из куле кука кукавица. Препаде се бијела кадуна, 30 Па је од сна на ноге скочила, Са јастука и мека душека И деснице свога господара, Па је ето у кафу оџака; На оџаку ватру наложила, 35 А уз ватру кафу пријарила, Када пије кафу на саба’у. Пробуди се беже Осман-беже, Кад му нема бијеле кадуне На јастуку и меку душеку 40 И на десној из рамена руци; Па скочио на ноге лагане У гаћама и танкој кошуљи,