Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

168

Па га ето у кафе оџаку И ту нађе бијелу кадуну, 45 Кафу пије, у њу сузе лије; Зачуди се, па јој говорио: „Шта је јутрос, бјелогрла кадо, „Те си тако јутрос уранила? „Ни с’ умила, ни. Богу молила, 50 „Но на оџак ватру наложила, „А уз ватру кафу пријарила, „Кафу пијеш, у њу сузе лијеш? „Јеси ли се мамом помамила „Али си се вином опојила? „Али си се крстом прекрстила, 55 „Те ти мене бјежиш из одаје „Са јастука и мека душека „И са десне из рамена руке?“ А вели му бијела кадуна: 60 „Прођи ми се, мио господаре! „Господаре беже Љубовићу, „Стид је мене и од сјена твога, „А камо ли с тобом говорити. „Ама ’ohy невоља је љута; 65 ~Ја сам ноћас чудан сан уснила: „Невесиње тама притиснула, „А Слато је Сунце огријало; „Кроз Касабу вода ударила, „А кроз њу се дрне чавке криве; 70 „Од Бишине муње удариле „Од Бишине и Воде Пашине, „Удариле у Касабу града „Па све ломе куле и авлије; „А друге су муње удариле 75 „Од Вележн внсоке планине, „Ударише у Касабу града, „А све ломе куле и авлије; „А све бнју базрђане Турке; „А треће су пусте удариле 80 „Од Оџака сасред Невесиња, „Па све ломе куле и авлије „И Кнежачу града саломише.