Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

175

„Они he ти дину додијати „И Касабу града освојити. 11 325 Ти прођоше, а други дођоше, Два јунака оба поједнака, На два врана коња од мејтана; Познава их Селим паша царски, Познава их, познат не могаше; 330 Па Николи паша говораше: „Које оно двије сератлије „На два врана коња од мејдана, „Једнака су стаса и образа; „На њима је дивно одијело, 335 „Сјају им се токе кроз бркове „Као мјесец кроз јелове гране; „Крваве им руке до лаката, „А крваве сабље до балчака, „Сијекући кроз Касабу Турке? 11 340 Одговара коџобаша стари : „Селим-пашо драги господаре! „Познајем их ка’ и своју главу „Оно су ти оба Вујачићи „Вујачићи Кико и Илија 345 „Из Лукавда ајдучкога кланца; „Они he ти дину додијати „И Касабу града освојити. 11 Ти прођоше, други налетио, На ђогату вас у чисту злату; 350 Познава ra Селим паша царски, Познаваше, познат’ не могаше, „О Никола, коџобашо стари! „Ко је оно на коњу ђогату 1 355 „На ђогату вас у чисту злату; „Гарила га мрка наусница, „Голо гвожђе носи у рукама, „Те сијече по Касаби Турке? 11 А вели му коџобаша стари: 360 „Селим-пашо, драги господаре! „Познајем га ка’и своју главу. „Оно ти је сердаре Симуне „Из Зовога Дола маленога;