Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

79

He ће ли војници извести из тих ваших речи као да ви држите за сигурно да ће и ова шума и овај цео предео, где смо сад ми, пасти Турцима у руке, да ће овдашње становништво морати нагло да бежи пред Турцима, те не ће имати кад ни стоку да истера, јер како би иначе ова стока могла пасти Турцима у руке. — Но! шта ви то говорите 2! Ви мислите војници су такве цепидлаке као ви, па ће им чак то пасти на ум да мудрују шта све могу значити моје речи. Они су ради што ће моћи сити да се наједу крметине и ни на ум им не пада да резонују тако далеко. Они се радују мојој дозволи, а мени је опет мило што сам могао да им учиним ту радост — и пунктум. Ово је било изговорено већ сасвим срдито. Ја ућутим, кад је „Пунктум“, нек је пунктум, а у себи сам мислио: „лако је туђим малом чинити другоме радости и поклоне“. После овога подвига Комаров се врати месту где је ђенерал „отпочивао“. Још не бесмо стигли тамо, а већ по шуми се овде онде чуо прасак пушака. Весто дозволи да се убијају свиње брзо се распрострла по војсци и сваки је похитао да се њоме користи. На два сата после тога, г. Назоров, поручик при ђенерал штабу, већ је са неколико другова вијао с голом сабљом један

чопор свиња и на трку јуначки касапио једну крмачу. Рекло му се да не пуца, да не пробуди ђенерала, па се човек послужио ладним оружјем. Мало доцније пронесоше једнога рањеног војника. Шта је» Гађајући свиње неко га у шуми ргнио. Тако је, кад из штаба излазе све само мудре, премудре наредбе. Моја се пред поставка о трговини са упљачканим свињским месом обистинила: пре ове дозволеу Алексинцу се продавало

свињско месо 10 гроша ока, а често се никако није могло ни добити што, у осталом на летњој жези није било на штету. На три дана после ове дозволе цена Свињетине спадне на 4 гроша по оки; често си могао видети гомиле војника, где са неодераним свињским бутом или читавом половином свинчета, натакнутом на пушку, улазе у варош и иду касапницама. Услед

ове Комаровљеве дозволе било је доцније на више места свађе између војника и меснога становништва, а тако