Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

83

стало господина, за ког питате, онда га потражите међу гомилама мртвих, које су Турци оставили, и међу којима, судећи по европском оделу, многи не припа-

дају турској народности. Главнокомандујући и т. д.“

После подне Черњајев се крене са целим штабом да посете шуматовачки шанац и његове јунаке. Пошто се спремало да се данас спале и све лешине, које су Турци оставили на бојном пољу“) то ђенергл поведе са собом неколико француских и талијанских дописника. Ђенерал је касао напред а за њим су јуриле загрејане

и расћевлеисане штаблије, гурајући се ко ћ> доћи и

стати ближе ђенералу. Пијуцкањем од ранога јутра равнотежа је већ и иначе била покварена код штаблија, а ово гурање поквари је са свим и уз гут си могао видети где се тек један по један накриви на коњу, прћакне с њега и запуши се на ледини. До пол Шуматовац паде их равно 7 с коња; „дивни човек“ Хлу ов падао је двапут узастопце, али то опет није сметало јуначким штаблијама и они су се опет и опет гурали и протурали да буду што ближе ђенералу. Сад смо јахтли уз коменит, стрмен пут, пењући се шанцу. Друмом нападала прашина, што но р.ч до колена. Ја заостао мало остраг да се склоним мало од грдне прашине што су

је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се сит н'смејем њиовом утркивању и падању с коња.

Прелампом је подигрвао на своме парипу т зе пот уковник Вледан Ђорђевић, гурајући се да допре до

ђенерала. Парип му је лепо играо, а г. доктор се зажекечио на коњу — прави делија! На један пут коњ подскочи, доктор Влада: прћ кну, и ах — југрошњи потпуковник запуши се на друму, подигнувши падом читав облак прашине. Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржанајући се руком за убије о бедро. Док услуљни руси официри потрчаше једни за коњем други се ску лише око г. ло-тора и сале ише га:

>) Код нас у војсци био је обичај: наши се мртви закопају, а турски «спаљују на великим ватрама.

6%