Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

од тога никакве вајде, да је остао жив. Глобе и данке са Србије скидале би турске паше, турски везири, султан, а овај би се кукавац вратио у онако исто го у Азију, к кав је отуда и дошао, и аргатовао би тамо и даље, као што је и до сада аргатовао, да израни своју породицу и плати велике државне дације. Дакле шта је овај низам» Роб султана и турских великаша и жалесна жртва њиних интереса. Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он то заслужује, он је кукавна жртва туђе обести, грубе, сурове власти, из чијих се ноката није могао отргнути. Мир покојничком пепелу, а проклетство власти, која, ради одржања свога неправедног господства над туђим покореним народима, потрже мирне становнике из далеких покрајина и шаље их на касапницу. А погледај овога старога Черкеза. Он је дивљачан, суров, крвожедан, грабљив. Али знаш ли где је његова постојбина> Дивни, далеки Кавказ. Па откуд он овде, ко њега амо догнаг Жалосна је том дуга историја. Некад је овај старац, као младо момче, мирно живовао у своме черскеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој појезији, у лову и оружју, занимао се занатом и помало земљорадњом. Али једнога дана пуче глас по целој Черкеској постојбини, да Москов прешао черкеске границе и упао у њину домовину. Цео Кавказ одјекну од бојних усклика, и заподеде се дуги рат. Руси су нападали Черкези су бранили своју домовину. Овај се старац тада борио за тако исто свету ствар, за какву се ти бориш сада: за своје огњиште и своју слободу. Он се борио јуначки. Загледај, на његовим старим грудима за цело ћеш наћи не један ошиљак од рана у боју добивених. Али Москов је победио. Врли кавкаски горштаци, после дуге и јуначке борбе, подлегли су. Што није хтело да савије свој врат под руски јарам — то је напустило своја попаљена огњишта и иселило се из своје постојбине. То је врло слична судба са судбом српскога народа. Русија је помагала то исељавање. Она је врбовала Бугаре, твоју браћу и комшије, и пресељавала их у Русију, а амо је слала теби на врат Черкезе. Прогнани