Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

91

расејаних по шуми и виноградима. Шума на вису, где су били сабијени Турци, била је сва опаљена и поломљена од наших граната; сељаци веле: „као да је св. Илија тукао.“

Прости турски војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом: „Аман, царе, изгибе фукара,“ и од

које ево доносимо један одломак:

Шуматовац алтандан бир сари илан,

Адмни сорарсан — Черњајев генерал! Ђундуздлен топ а тар џене лен кумбара,

Аман падишах, дерман, бити фукара! Штуматовца јустунде думан капланди,

Јараш сат иченде бин топи атланди. Аман падишах, дреман, бити фукара! — —

Значи:

По Шуматовцу се извила једна жута гуја. Ако питаш за име — Черњајев генерал! По ваздан дуги из топова туче, ноћу бомабардара, Не дај царе (помагај), пропаде ти сиротиња! По Шуматовцу озго дим се поклопио, За по' сата иљаду топова пукне! Недај царе, пропадосмо ти ми. — народ твој.

Наше војске што се борила на Шуматовцу у шанцу и око шанца било је највише 3— 4000. Турци су нападали са 55.000.

Ако ме питате: ко је највећи јунак са Шуматовца2 — велим вам, да га тражите међу оним мирним сељацима, што су онако ладно и мушки гледали смрти у очи, што су остали у шанцу и онада, кад већ све беше дигло руке од њега, кад су сви свакога тренутка изгледали његову пропаст.

Ако ме питате је ли велика заслуга војених старешина, што Шуматовац није паог — рећућу вам, да је значајно то, да у Шуматовцу после одласка ђенерала са штабом није остао ни један официр, ни наш