Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

95

1

Чл. 14. Но ко се противи, да одузете предмете стави на опште расположење и тражи за себе користи, које му се не дозвољавају, узбуњујући на такве радње и друге војнике, да се казни смрћу.

Чл. 15. Који против заповести свога старешине изван боја пали туђу својину, да се казни смрћу.

Чл. 16. Све друге радње или нерадње, које су противне дисциплини, или које су казниме, као иступи или преступи према свакоме, да се казне затвором у блажијој или строжијој мери, како значај таквих дела и полза дисциплине захтевају.

Чл. 17. Затвор се може изрећи до пет година, а ако није дужи од 6 месеци, извршиваће се над војницима, који нису официри, или командири тако, да се осуђени сваког дана привеже уз дрво, где ће стојећки дневно издржати без прекидно од 3—4 сахата. Један дан овако издржаног затвора, равња се обично затвору од 5—6 дана. (Тако који је осуђен на 6 месеци затвора, имао би да издржи привезаног затвора један месец).

Дисциплинарним путем може четовођа, или онај, који га заступа и сваки већи старешина изрећи истим војницима такав начин издржавања затвора до 15 дана. Обичним затвором могу се казнити сви без разлике чина, или звања и сваки старији испод четовође може млађем изрећи до 10 дана затвора, а четовођа и веће старешине могу сваком подчињеном изрећи затвор такав до 30 дана.

_ Чл. 18. Ко се увати у овим кривицама, или буде тужен, или се за њих дозна, доводи се пред четовођу или старешину, који га заступа, или који са одвојеним оделењем чете удаљено командује.

Такав старешина, ако кривица не долази у дисциплинарну расправу, призива још двојицу себи подчињених млађих старешина, и под својим председовањем држи над обвињеним ратни суд. Затим саопштава му дело, које је учинио и пита признаје ли га. У протокол суђења уводи се прост кратак одговор.

Исто тако, ако има сведока, и ови се укратко саслушају о ономе, шта знаду у делу обвињеноме. За