Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

97

Реч Савеза Добровољаца

Пуцањ Невесињске Пушке одјекнуо је у свима крајевима српским и био знак на устанак. И заиста, устанак се убрзо спонтано развијао скоро на све српске крајеве . Устанак није донео жељене резултате. Зато има два главна разлога. Први је био тај, што је уста-

нак спонтан и није му претходило никакво материјално спремање и организовање. Јер за победу није довољно само храброст него и спрема. Оскудица и тежак положај, у којем се налазио српски народ, у неослобођеним крајевима, није му омогућено да спреми бар најпотребније оружје за устанак а још мање да тај устанак организира.

Други пак разлог био је у неодговорној политици коју је водила тадашња влада краља Милана. С једне стране војничка неспремност Србије. а с друге опет извесно зазирање, које је влада краља Милана имала према устаницима, био је разлог да Србија није могла устанак помоћи онако, како се то од ње очекивало и · како је то требало те да донесе жељене резултате.

Ово зазирање владе краља Милана према устаницима, повећало се више када се међу устаницима у Босанској Крајини јавио Петар Карађорђевић, под именом Петар Мркоњић. Видевши у њему свестраног ривала на престо Обреновића, дворски људи из Београда послали су чак неке људе са задатком да убију Петра Мркоњића.

Последица овога била је повлачење Мркоњићево из Крајине, услед чега је устанак изгубио свог славног вођу.

Из ових разлога и династичног зазирања према Петру Мркоњићу, дворски кругови су криви да устанак и у осталим крајевима није имао очекиваног успеха.

Када су се десетковане добровољачке јединице повратиле у Србију, оне су се делом размилеле на све стране по Србији без игде ичега, а делом дошли у Београд, где нису били примљени онако како су то за-

Споменица. 7