Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

56

од Италије ја видим не толико у присаједињењу к нама нове оружане снаге, на шта једва да се може полагати каква преувеличана нада, — колико на морални утисак од њеног приласка к нама, а такође користи од тога могло би бити, што ће на тај начин наступити крај провођењу кроз Италију војне контрабанде за Немачку и Аустрију. Али како Француска и Енглеска желе увући Италију што пре у рат, ја сам готов напустити моја супротна гледишта, али сматрам неопходним:

„прво, још у почетку поново осмотрити сва обећања на која се пре шест месеца Француска, Енглеска и Русија сагласише да учине Италији и која сад подлеже измени с обзиром на промењену ситуацију;

„друго, оставити да Италија сама узме иницијативу за преговоре о условима отвореног прилажења на нашу страну, и

„треће, поставити као категорички услов, да Италија истовремено са њеном акцијом против Турске ступи оружано и у борбу са Аустријом.

„Ово последње чини ми се неопходним, јер има неких знакова по којима се може мислити, да је Италија готова _ предложити нам своју помоћ само против Турске, па да на тај начин добије право на награду како у Турској, тако п у Аустрији, не раскидајући са овом још везе.“

Учешће Италије у рату није баш много демонтовало горњу оцену руског министра о стварној оружаној помоћи, коју би она донела Савезницима. Али за Енглеску и Францску није, изгледа, то ни било толико у питању. Исто тако као што се Италија, лака срца, одредила против својих савезника, против Немачке и Аустро-Угарске, могла се, још лакша срца, одредити против Антанте. — Међутим, — француска источна граница беше тада скоро потпуно отворена, а Немачка у то доба већ увелико извођаше субмаренску блокаду енглеских обала. Италија, и ако Немачкој и Аустрији није могла много допринети својом оружаном снагом, она би Савезницима нанела велике штете већ и због тога само, што би ови, са главнога фронта, морали одвајати снаге за фронт према Италији. У току 1917. или 1918, г. то одвајање снага не би Енглези и Французи много осетили: али у почетку рата, кад код Савезника још не беше довољно ни војника ни великих топова, осећало би се много. Италија је то такође разумела и, наравно, продавала се што је скупље могла. Њене су уцене биле велике, и Савезници то осећаху. Сведочи нам о томе и једна депеша, коју