Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

63

На једној страни савезници, на другој непријатељ. И докле Савезници не само што откидаху живе делове с тела нашег народа ради концесије Галијанима, него захтеваху сличне жртве и према Бугарима, дотле је непријатељ нудио мир, и то мир са извесним добицима! Тренотци су, доиста, били тешки. Требало је имати дубоке државничке проницљивости и надчовечанске храбрости, па се оглушити на понуде о миру и примити захтев Савезника о територијалним жртвама у корист Бугара. Српска влада и Српска Народна Скупштина нису, чини вам се, никад били узвишенији ни свеснији своје националне дужности, него тих мучних дана када се не хтедоше ни осврнути на понуде о сепаратном миру, већ, стегнута срца, прихватише захтеве Савезника.

Акција српске владе после Лондонског Уговора

Није српска влада само пред Русију износила тегобе, у које је била бачена узбурканошћу духова у земљи поводом гласова о-питању Лондонског Уговора, као и поводом гласова о жртвама, које су се од Србије тражиле у корист Бугара. Оно, што је она, преко кнеза Трубецкој и преко српског посланика у Петрограду, достављала руској влади, било је истовремено саопштавано и владама у Паризу и Лондону. Био је, тада, дошао моменат да се рашчисти положај Србије у рату и да се дође до потребне извесности у том погледу, па је српска влада настојавала добити од Савезника једну одређену изјаву о томе. У том правцу је и српски посланик у Лондону предузимао кораке код лорда Греја, тада британског министра иностраних дела. О томе имамо потврде иу депеши руског амбасадора у Лондону, грофа Бекендорфа, коју је под ПпМо 306 послао у Петроград 24. априла, 1915. г. Текстуелно овако гласи та депеша:

„Греј ми је рекао, да му је посланик српски поново говорио о узбуђењу у Србији и о тешком положају Пашићевом. Греј му је (српском посланику) поверљиво казао, да, У тренутку победничког мира, Србија може рачунати, по одлуци тономије српским областима у Хабзбуршкој монархији“ — јављао је Димидов у Петроград. Из истог извора дознали смо и за једну другу потврду 0 „готовости Аустрије“ да понуди мир Србији. Грчки посланик у Берлину јављао је својој влади, у депеши од !1. јуна, 1915. г. 0 гласовима за сепаратан мир, тврдећи да су се Беч и Берлин сложили у том шта да даду Србији. Из других извора знамо, да је Србија, од децембра

1914. до децембра 1917, г. имала четири понуде за сепаратан мир, и да их је све четири одбила.