Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

66

у друштву са Гирсом, поново ишао Сонину, овај је и по други пут категорички одбио дати пристанак на једну заједничку савезничку декларацију, коју би Савезнци српској влади имали учинити и у којој би се ма шта говорило о Хрватској.

— „Ја сам се присајединио кораку енглеског амбасадора у циљу добити сагласност Италије за саопштење у Нишу граница словенских земаља, које се имају доделити Србији, Црној Гори и Хрватској. Сонино се упорно држи и не саглашава се ба се што било односно Хрватске спомиње. Он не налази за могуће силазити са основице Лондонског Уговора и већ сад везивати себе каквим обећањем о спајању Хрватске са Србијом. Он налази неопходним оставити то питање откриBeHHM из обзира, што још нису довољно јасне прилике при којима би се могла унапред утврдити судбина Хрватске и изласка на море преко Ријеке, што треба оставити слободним од каквог било прераног решења. По свој прилици, министар (Сонино) има у виду могућност подвајања „Угарске од Аустрије, у ком случају Ријека може корисно послужешти. [10сле саветовања с министром председником, Сонино је изјавио да би се Италија могла сагласити на саопштење Србији, да може рачунати на Сплит и Дубровник, под условом да прва лука буде неутрализована“.

Тако је јављао из Рима у Петроград амбасадор Гирс, у депеши од 22. јула, 1915. г.

За овим је, нзмеђу Петрограда и · Рима, настала следећа телеграфска преписка:

Сазонов — Гирсу (nenema on 24 – VII- 1915.)

„Изволите уложити све напоре убедити владу при којој сте акредитовани у неопходност тачно определити Пашићу компензације, које ће Србија добити на рачун Аустрије, подразумевајући ту Срем и Бачку. Сједињење Хрватске са (Србијом, у том случају, оставиће се као отворено питање и у зависности од пристанка на то самих Хрвата.“

Гирс — Сазонову (депеша од 25- УН - 1915.) „Сонино с којим сам се поново објаснио поводом неопходности определити Србији будуће њено повећање изјавио ми је, да он не престаје придржавати се мишљења, да би