Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

11

њихових представника у Нишу, кнез Трубецкој, који је председнику српске владе усмено и унапред саопштио оно што су Савезници хтели дати г. Пашићу на знање.

Међутим, нота, која је предата г. Пашићу 4. августа, 1915. г. од стране представника Француске, Енглеске, Италије и Русије, гласила је овако:

„Рат је дошао у такву критичну фазу да је неодложна дужност сваког од савезника да напрегне сву своју снагу и и да учини све потребне жртве, кахо би рат био завршен успехом. Србија ће безусловно признати, да су савезници водећи овај рат учинили огромне жртве да одрже, између осталог, и Србију као независну државу. Србија мора разумети да треба са своје стране да учини жртве, да би олакшала џиновски задатак који она још има пред собом, кго H да помогне њене савезнике који се заједнички боре за исту ствар и за постигнуће истога циља. Кооперација Бугарске је, Србија ће моратн разумети то, врло важна чињеница у данашњој великој борби, и постоји стварна опасност од Бугарске, осим ако јој се не обезбеде знатне компензације, да не само не узме учешћа у операцијама, него да чак не предузме какву акцију која би довела општу ситуацију у озбиљну опасност и положај саме Србије учинила опасним. Ценећи високо храбро држање и искрену лојалност Србије, савезници су принуђени да од Сррије траже пристанак да уступи, при закључку рата, неспорну зону Маћедоније Бугарској, ако ова пружи одмах ефективну оружану кооперацију. Савезници су готови да се обавежу да Србија добије, при закључку мира, у Јадранском Мору, у Босни и Херцеговини и на другим странама простране компензације, које су јој биле већ резервисане, и са којима ће се задовољити у пуној мери њене најважније политичке и економске аспирације. Али Србија мора тако исто обвезати се, да ће чим буде осигурана бугарска кооперација, под погодбом са којом савезници мисле да упознају Бугарску, Бугарска добити неспорну зону и компензације у Тракији као и на другим странама, а при закључењу раша. Савезници моћи ће остварити своју намеру да Србија добије широке и простране посесије и задовољи националне жеље само под условом, да Србија не прави никакве тешкоће у питању речених компензација. У сваком

случају биће одржана заједничка граница између Србије п Грчке,“