Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

пл

Да то тако буде припомогла је у неколико и сама природа ових земаља. На југод Дунава, на читавој просторији између Дрине и Тимока пружа се брдовита земља, која по најлак прелази у велике планине, обрасле густом, готово недирнутом шумом, због чега је тај део српских земаља и назван Шумадија (од шуме). Само једна велика рева, с дубоком долином, просеца тај предео на север, делећи га на две неједнаке половине. То је Морава, која утиче у Дунаво, близу Пожаревца. Читава је земља окићена зеленилом, али не оним зеленилом, које долази од развијене сеоске привреде, већ зеленилом прпродним , вајкадашњим. Срби су још и дан-дањи слабо вични селској привреди; најбољи су им земљорадници дошљаци пз Бугарске. И дан-дањи као и прошлога века, старинад Србин у кнежевини сеје само онолико жита, колико му је потребно, по његовим рачунима, да, одрани породицу. Главни извор богатства за ондашње Србе, била је стока: Срби су највише патили свиње. Турци су с презрењем гледали на ту грану привреде; али устаоци у народу таквом се привредом обогате. Земља је била слабо настањена. Вароши су изгледале као потурчене населбине; народњи се живот усредсредио у селима, разштрканим по шумама и гудурама, по долинама и планинским странама. Цркава готово није било; али за то очувало се у брдима доста манастпра, — много више, нето—ли колико се налазило света у Старој Орбији, Босни, Црнојгори и Херцеговини. Многе нурије нису имале својих свештеника. нити дркава и припадну манастирима, где су свештеници редом служили летурђију и само се сви искупљали о великим празницима. ('%)

Народњи живот у Србији очувао је у себи више старинског живљења, дедовских обичаја и предања, него-ли у осталим српским крајевима. Среску, општинску и селску управу задржали су у својим рукама кнезови, које је народ бирао. У свакој општини био је оборкнез, у сваком селу неколико кметова и селски кнез. Сеоског кнеза, бирало је село и раскнежавало, кад је хтело. Обор-кнезове је потврђивао султан бератом и обор-кнештво је прелазило од колена на колено. Не само у оним приликама, кад би кнез умирао од своје смрти, већ и кад су га убијали Турци или забадава, или због неке кривице, његов син или брат добијао је његово место. Али у ХУПТ веку због непрекидних ратова аустријских с Турцима, кад су кнезови често прелазили на страну аустријску и доцније заједно с аустријском војском селили се преко Дунава, многи изгубе своја права. На измаку ХУПТ века одржали се само Карапанџићи у неготинској крајини, плаћали су годишњи данак султану, у свему осталом управља-