Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

21

швабу. Дођу му и одговори: од главног штаба из Варадина и од митрополита Стратимировића. Главни штаб јавља, да се аустријска влада налази у прпсном пријатељству са османском царевином, 360г тога не може им ни у чему помоћи; али ће ствар тако наместити, да ће призвати на договор српске вође п турске дахије, да се помире. Тако је исто писао и митрополит, као и главни штаб, али је ув то саветовао Ненадовићу да морају свагда имати на уму ово, да су Срби турски поданици, па и кад се ратовање сврши опет ђе остати турским поданицима, с тога морају колико је год више могуће чувати људе, да се не би без нужде крв проливала, и нека се нарочито чувају, па нек не бесчасте турске цркве, хареме п гробље; накратко рећи, нека Срби поштују и нек не дирају у све оно, што је Турцима светиња. После таких одговора Ненадовић оде да се види с Кара-Ђорђем, који је ратовао у унутрашњости Србије прелазећи од Београда Крагујевцу, од Крагујевца до Јагодине п опет натраг. У то исто доба Кара-Ђорђе савове народну скупштину 21 Марта у селу Остружници, куда су били позвала п три српска богата трговца, да ш њима уговарају о набавки свакојаких војничких потреба п хране за људе. Трговци, стојећи у непрекидном саобраћају с аустријским Србима пристану да склопе кумпанију ради набавке Србима потребних ствари п пав су се надали, да ће им дозволити варадинске старешине, да купују и војничке потребне ствари. Кара-Ђорђе обећа трговцима велику добит за њихн труд. Трговци су говорили, да ако Кара-Ђорђе изађе под Београд, онда ће и други пристати у њихну трговачку кумпанију. Српским поглавицама, које су командовале четама на аустријској међи било је допуштено да могу слободно правити трговачке уговоре ради набавке оружја, и исплаћивати или у готову новцу или признаницама на Кара-Ђорђево име. (7)

За време скупштине дође Кара-Ђорђу позив, да пде у Земун, где ће бити варадински ђенерал и дахијски пуномоћници, те да се помире са Србима. Ово је било у другој половини месеца Априла. Ненадовић овако описује тај састанак:

„Дођу нам контроманска кола, седне Црни Ђорђе, Катић Јанко и ја, и момак Карађорђев Антоније Пљакић, дођемо у Земун у ђенералову башту. Седи ђенерал с леву страну и официра доста; у реду седе Турци око 10 — 12 њих с десну страну; дадоше нама, троици у зачељу три столице. Антоније Пљакић, као што сам му уз пут казао стане с дугом пушком иза Кара-Ђорђа, а био је личан и обучен у најлепшим хаљинама.