Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

29

лази, да не би били ни једни, нити други искрени и верни руски сајувници. Међу тим, вели Стратимировић: „нема под небом народа, који би имао толиву љубав и наклоност Русима и руским паревима, као Срби. Једни и равни Славени по језику и благочестију. Простота њихна налик је на руску простоту; свуда признати, осим Русије, они, негледећи на удаљеност, имају једину наду на Русију. Па зар нема начина, и зар невреди да се руски цареви отачаски побрину за овај добар, славенски народ, те да га изведу у политични живот, а с временом и у политички сајув, који (Срби) су свакоме своме владаоцу верни и свагда љубе Русију и Русе»“ Обележивши за тим просторију, на којојој живе Срби, Стратимировић мисли, да је можно у ондашњим приликама макар део један српскога народа учинити политички самосталним и то управо ослободити оне Србе, који стењу под Турским вулумом. Он предлаже, да султану плаћају некакав умерени данаки нека слободно верују у своју веру они Турди, који у Србији остану; а српске земље нека објави да су самосталне налик на дубровачку републику и налик на седам јонсвих острва, али да се налази под руском заштитом. Он налази да би било користно, кад би Русија у награду за ослобођење Срба, Турској ујемчила господарење над азијским њеним земљама, Спомиње и то, да се српске земље, ослободивши се од Турака, лако могу предати најближем хришћанском владаоцу т. ј. Аустрији, те би се стиме, умложила снага аустријска и она би постала опасан сусед за Турску. Што сетиче европских политичара, Отратимировић их успокојава овим да „да 1) вовпоставлење ове нове српске државе не би било сасвим потпуно одцеплење од, Турске, већ би Срби плаћали данак Порти и рачунали се да зависе од ње, према туђим владаоцима, па би се ствар налазила као и у пређашњем стању; 2) у оној сразмери, у којој би мало по мало текло узумирање Турске, расла би нова српска држава и надокнађивала. губитак који би долазио од слаботиње Турске царевине у општој равнотежи европској.“ За владаоца ослобођене, таким начином, Србије, Стратимировић предлаже једног руског великог кнеза, који би могао повести са собом „нешто руске војске; п ако он не би хтео сам онамо ићи, онда преко својих наместника, са три или четири хиљаде војске, могло би се том државом управљати и До благостања је довести.“ Говорећи да су Срби под владом турском, народ прост, прекомерно сурови не отесан, Стратимировић држи, да республикански свлоп, у почетку њихног препорођења не би им могао бити од вајде, него претпоставља монархичку управу. И ако не би могућно било попети на српски престо кнеза од руске владалачке породице, онда, по мишљењу Стратимировића, требало би дати Орбима владаоца

и