Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

91

Дунаво; у Раму узму и Протића: још пређе придружи им се и Гаја Николајевић; Преко Оршаве и Мале Влашке они дођу у Букарешт и прејаве се рускоме конзулу, који им изради, те добију пасош од ондашњег господара Ипесилантија, па им рекне, да путују преко Молдавије, што је могуће смотреније и брже. У Молдавској, где је господарио присталица Турске, Мурузи, депутација наиђе на неке препреке, али благодарећи Србима, који су онде живели и рускоме генералном конзуду у Јашу, срећно пропутују преко Молдавије. Руски конзул даде им пасош, у коме је стајало да су они руски подајници а молдавски трговци, осим овога узме од њих молбу и друге артије, запечати, и пошље по татарину у Могиљов, на обали Дњестра. Истина, Молдавци су били. задржали на својој обали кола и ствари српских посланика, али се један руски чиновник превезе и узме све што су Молдавци били задржали. У Каменцу Подољском српску депутацију позове себи вел. кнез Конст. Павловић, који је прегледао маневрирање војске. На питање: „Ко сте и од куда стег“ Они одговоре, да су Срби и иду у Петроград цару. „Имате исправег“ — „Имамо.“ „Срећан вам пут! збогом!“ рекне им Константин и одпусти их. Из Каменца ударе на Кијев, где их ђенерал-гтубернатор види, пораспита о Србима и Турцима, о њихној борби и одпусти с речма: „Ваш посао није могуће одлагати, треба ићи што је могуће брже, збогом!“ Из Кијева ударе на Харков, где нађу два професора университета, 060јица Орби из Аустрије, па једнога од њих почну звати, да идеш њима у Петроград. У савету университета буде прочитано писмо, па име Теодора Филиповића, написано у Харкову, у име целог страдајућег српскога народа. „Поздравље теби брате Теодоре, од мене Црнога Ђорђа и од Јакова, твога ујака и од све сиротиње. Знаш ли брате, кад смо се састали на Дубоком у збегу и кад смо се заклели да идеш у Русију да научиш руски језик, па кад пошљемо одавде наше људе, да им будеш толмач и писар. Ето их сада шиљемо; како те нађу, ти одма иди ш њима, куд те они позову; они имају наставлење, И ако ти нас превариш и с њима неодеш, више ниси наш род; и би ћеш проклет од свију Срба и од све сиротиње, ако не послушаш као што си рекао кад смо те послали...“ Савет одпусти Филиповића са српским депутатима у Петроград. Кад су приспели у Москву Недовић је заједно 3 Филиповићом ишао изван Москве Прозоровском, коме и каже ради чега путују; за тим прибави, да су српски депутати много добра о њему слушали, због чега су и свратили с пута, само да сврну њему, и да га замоде, да их он према своме значењу код двора, препоручи и посаветује, како ће се у таким приликама,