Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

424

уклонити дипломатске, са карактером којих скопчано је право да буду честоу друштву са старешином земље и осталих велшкаша, а то право дало би им могућности да наместе препреке упливу руском на ову покрајину. „Примед. књ. Прозотровског. У овој је тачки мисао Родофиникинова темељита и истинита, но с друге стране ако признамо Србију већ за самосталну државу, онда незнам како би. јој забраншан да неприма агенте других држава. Чини ми се да можемо утврдити да их не сме примити без одобрења руског царског двора, под заштитом кота она и стоји.“

Родоф. Странскима атентима биће овде веома згодно да чине све противно нашим жељама. Неда се ни помислити да Аустрија неће гледати да утанча и умањи овде наш уплив, јер без сваке сумње она види, да ако тај наш уплив овде ухвати корена, да ћемо и ми добити знатну превагу над њом, и ма како се решила ова држава да ради противу Русије, ми јој можемо одгајнти унутрашњег непријатеља који је опаснији од спољњег. Такође види аустријско министарство, да овај крај, како се сучељава. с Босном, Албанијом, Маћедонијом п Бугарском, даје нама све могућности, какве се могу само пожелити ако буде за добро нађено, покренути друге Црне Ђорђе и радити шта тоћемо у европској турској, не дајући никоме ни најмањег узрока да се тужи. (на Русе). Прим. књ. Прозоровскога. „Није могуће а да се не сатласи човек са дубоким п надалеко-увиђавним суђењем г. РодоФинивина. Да се укорени руски уплив у Србији биће особито важно, нарочито у време ратовања између Русије и Аустрије п сватда ће послужити да се обузда ова т. Ј. аустријска држава, па да се задржи те да чак п не одпочне рат, Турека ће бити, тако рећи под управом (расподагањем) руског двора.“

Родоф. Да би у први мах умањиди узрок подитичке заваде Аустријанаца, неће бити векорисно пристати да им се издају бегунци, па и ма да ће се ово учинити тешко и овдашњим и аустријским Србима. „Прим, књ. Прозоровскога. Овај закључак не одговара првоме. Ако станемо издавати аустријске Србе, они ће прекишити злобом противу нас, те ће тако бити изгубљена из вида срества за достинуће оне цељи, која је у пређашњој тачци описана. Можемо утврдити да се издају. војнички бегунци само из регуларних војска. Аустријски су Срби војска насељена.“

0 врховној власти.

Родоф. У овој покрајини сада неможе никако бити чисто аристократска вшти демократска управа. Треба да је књаз изборан, истина да ће се тако отворити пут раздорима, и дати се повод да се по често ради о глави књаза, у земљи где се сматра да је веома мали грех убити човека. Пр. књ. Прозор. „Због незнања у које је утонуо овај народ, и због његове наклоности ка раздорима и немирима, којима је извор тлаупост, ја се слажем са мишљењем т. Родофиникица, и држим да у Србији, неможе били пикаква друга управа до самовласна, па зато треба наместити књаза или господара са именом како буде.“

Родоф. Но такође ако пачинимо управу неследствецу у лицу Кара“ Ђорђа. моћићемо тако метути камен о који ће се спотицати наши најдаљи изгледи, који се моту родити по приликама. Моји слаби појмови педају ми дао овоме предмету имам тачног мишљења. Само то додајем да народу српшекоме ниједна потлавица неће бити мила осим Кара-Ворђа.“ Пр.књ. Шрозоровскога. „Нека се по жељи нас рода утврди Карађорђе, по само треба да је насљедствен јер у противном случају при свакој промени владаоца породиће св не само унутрашњи раздори