Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

Декембра месеца, сазове народну скупштину у Смедереву; али се овде изтаче питање: Је-ли Карађорђе врховни вожд само у војничким пословима, или је сталан владар српскога, народа То питање изазваше одношаји Карађорђа према осталим војводама српским и према „правитељствујућем совету“ српскога, народа, који онда беше већ установљен, Српски посланици, који походише Петроград 1804. год. донеше из Русије ту мисао, да се установи совет. (3%). Около тога беше се понајватреније заузео Божо Грујевић. Срби су још одавна осећали потребу, да имају један општи суд у земљи. Ми смо видили, да је Матија, Ненадовић јошу почетку устанка набрзо написао кривичне законе из „Кормчије“ књиге; али непрекидна борба, превага војничких интереса, над грађанским и, невештина самог Карађорђа у грађанским пословима 5 потре сваки значај привремених судија по неким нахијама. Матија, Ненадовић и Божо Грујевић салетише једног од најзначајнијих војвода, српских, Јакова, Ненадовића, да сЕлопи совет, а та се мисао допадне и самоме Јакову. Кад су Срби по други пут освојили Карановац п Ужицу, Јаков Ненадовић позове Карађорђа на, скупштину у Боговађу, око велике Госпође. Они су били наумили да најпре мирошу и закуну Карађорђа на звање „Врховнога вожда српскога народа“; они препоруче ваљевском владици Антиму, да то изврши. Но Карађорђе одбије предлог Ненадовића и објави, да скупштина мора бити искупљена, у селу Борку у београдској нахији. Ту бејаху сазване и остале војводе српске. Осим тога, у Борак се слегне силна, светина. Сами Ненадовићи доведоше око 500 најодабранијих људи из нахије шабачке, ваљевске и рудничке; ш њима дође и ваљевски епископ, На тој скупштини М. Ненадовић покрене питање о совету, о чему је још пређе често говорио са многим војводама. Не само војводе, рећи Карађорђе одобри тај предлог. Ево шта је ту Ненадовић говорио: „Ми ћемо само за време задржати име совет, а када настане мир, онда ћете ви бити главни команданти у совету;“ војводе нису дуго о томе већале, него дозволише Ненадовићу, да бира у совет кога му је драго. Матија избере шест људи из разних нахија; неки су били кметови, а, неки трговци. Сам је Матија био као председник совета, а чланови беху: Јован Протић из пожаревачке нахије (који је ишао у Русију као посланик), Вукоман —- из јагодинске нахије, Аврам Лукић из Пожешке нахије, Младен Миловановић из нахије крушевачке, Јанко Георгијевић из смедеревске и Милоје Здравковић из ћупријске нахија. Главни је раденик у совету био Божо Грујевић, који је како вели Ненадовић» био и секретар, и лреписивам, и архивар, и столоначелник и сва је зва-