Srce i duša Evrope : prilog za istoriju prvih pedeset godina u životu i radu Društva Crvenog krsta uopšte i Srpskog društva Crvenog krsta na po se

срне ан Ен

31

Сутра дан по подне, 14. јула. 1914., велика и силна Аустроугарска царевина објавила је рат маленој у два балканска рата изнуреној Србији. | i dir.

Председник Срп. Др. Црв. Крста пуковник Ог Борисављевић морао је као начелник санитета друге армије отићи на своју дужност код војске. У место њега вршио је председничку службу Пг Воја М. Суботић, подпредседник друштва 4:/, године.

Друштво је у договору са војним санитетом отварало одмах резервне болнице и то најпре у Нишу, Крагујевцу и Ваљеву.

Рт Генчић, нач. сан. врх. команде и ОР Карановић нач. сан. у Мин.

војном говорили су тада: „да не беше Српског Друштва Црвенога Крста — зло".

Кад је настала велика оскудица у завојном материјалу, Срп. Др. Црв. Крста набавило је потребне масе памука из Александрије (три

хиљаде килограма). Спремљених 20.000 кревета беше у овом рату мало...

Другог дана по објави рата обратило се Срп Др. Црв. Крста телеграмом Међународном одбору Црвенога Крста у Женеви да посредује код неутралних друштава Црв. Крста за помоћ. Председник Међународног одбора г. Адор одговорио је да жале што се не могу одазвати молби, јер су све европске државе (па и Швајцарска) мобилисале, јер сви национални одбори Ц. К. морају да чувају своје приборе за своје војске. | Шта рече г. Адорг

Све европске државе мобилисале, сва национална друштва Ц. К. морају да чувају своје приборе за своје војске.

Па то значи општи европски рат То значи ону европску конфлаграцију од које се Европа плашила преко 40 година, коју је хтела да спречи свима својим силама, па ето није могла спречити»

Ах да је то била само европска конфлаграција! Било је много горе. Дошло је до светског рата, до опште кланице, до потопа људске крви, до рушења читаве једне цивилизације, до уништавања хиљадугодишњих културних напрезања рода људскога.

И тај општи, светски рат не само да је почео гажењем међународних уговора, који су од неких великих сила оглашени као крпе хартије без вредности, него је вођен махом на дивљачке варварске начине, као што се ратовало пре 20 векова, пре хришћанства...

Да загледамо мало у методе светског ратовања. Боље ћемо разумети историју Црвенога Крста.

Код многих немачких официра и војника које је заробила француска војска, нађени су бележници, дневници у којима су сопственици истих до свог заробљења бележили догађаје у којима су суделовали или били очевидци.

Професор Бедије превео је те дневнике или поједина места из њих и штампао их је у Кеуџе де Рашвз од 1. јануара 1915., штампајући у једно имена тих заробљеника као и нумеру њиховога пука и војног корпуса у коме су служили.