Srce i duša Evrope : prilog za istoriju prvih pedeset godina u životu i radu Društva Crvenog krsta uopšte i Srpskog društva Crvenog krsta na po se

Тај швајцарски сведок причао је читаву серију грозота, за које чува доказе. Оно што се тада урадило, знатно је раширило дотле познате границе ужаса.

Једино садизмом могу да се објасне радње, које резимира TI. Ленотр на основу службених докумената:

„У Х. сто осамдесет и два стрељани. Један младић је жив закопан и то главом у гробу, а ногама у вис ван гроба како његови џелати не би изгубили ништа од трзања мученикове агоније.

„један белгијски војник је заробљен. Кували су му обе руке.

»Прајзи су вукли по друмовима читаву руљу жена и деце тражећи згодно место за стрељање у маси. Мало, мало, па их зауставе. Очајници се групишу и почну да се грле и праштају пред сигурном смрћу. Али још није место по вољи Прајзима, хајде даље. И крећу их даље камџијама и кундацима. Један официр командује да се стане, постројава своје војнике. Пушке су већ оборене. „Погледајте још један пут вашу лепу отаџбину!" церека се официр...

Немци су покушали да се правдају за ова зверства тиме да су становници први пуцали на њихове трупе. Али тај изговор не може да се употреби за страшна мучења којима су подвргли хиљаде Руса који се у моменту кад је оглашен рат беху затекли по немачким бањама и минералним водама. Тачан опис може се наћи у књизи г. Резанова и у изводу Кеуце дез деих Мопдез од 1. августа 1915. То не беху дивљаштва какве бесне руље него злочинства интелектуалаца свију класа и чинова, а нарочито официра. Младим девојкама је здерано одело и оне су силоване пред родитељима. Ко се усудио да и најмањим знаком протестује стрељан је с места. Многи од тих очајника полудеше а многи извршише самоубијства. Међу мученима беше и неколико конзула. Њих су после бацили у тамнице,,.

Али можда су све наведене грозоте изузетци>

Да видимо како су се у овом светском рату понашали Аустријанци, они који су се хвалили да су они „носиоци културе на исток".

Ту ћемо се послужити врло савесном анкетом коју је извршио швајцарски професор са Лозанског университета Р. А. Рајс. Пред нама је инглески текст његове књиге“) из које ћемо навести неколико цифара:

Аустроугарска војска, при првој својој инвазији на Србију није далеко продрла, али је у срезу поцерском округа подринског, у Јадру и у Мачви починила чудо од зверстава која је проф. Рајс у овој књизи детаљно описао наводећи имена зверова и имена њихових жртава.

Ми се морамо ограничити да наведемо само неколико цифара из тог великог извештаја.

Број убијених цивилних особа у тим срезовима износи 1300. Рањено. их је 116, а нестало их је 562.

%) The Kingdom of Serbia. Report upon the atrocities committed by the Austro-hungarian Army during the first invasion of Serbia, submitted to the Serbian Governement by M. 4. Aeiss, D. Sc. Professor at the university of Lausanne, London Simpkin etc.

O CIA LU