Srce i duša Evrope : prilog za istoriju prvih pedeset godina u životu i radu Društva Crvenog krsta uopšte i Srpskog društva Crvenog krsta na po se

пљачкали што им је год до руку дошло. За нама је остајао јад и чемер, као да нисмо ми, него као да је турска војска прошла. Мој капетан је забранио пљачкање, али други командири су заборавили то да учине.

„да жаљење је како наши војници злостављају српске заробљенике. Куће се пале и руше, стока се убија, поља се пустоше. Ни сами Арнаути не раде тако. Понашамо се не може бити горе, и ако је наш капетан забранио. Те су ствари, вели противне његовој части. 18./8. на Краљев дан марширали смо кроз једно велико село близу Јаребица. Видео сам да су сви дућани и магазе опљачкане. Војници су однели све на што су могли метнути руку. На улици леже лешеви поубијаних људи и жена; деца од 2—6 година остала сама и плачу. Видех што никада нисам и што никада више видети нећу. Видео сам ужасе, страдања и несреће које се описати не могу".

Проф. Рајс ређа на основу поименце наведених сведочанстава оштећених или очевидаца зверства и пљачкања која су Аустро-Мађари извршили у Шапцу, Љешници, Брезјаку, Јаребицама, Завлаки, Ликодри, Крупњу, у парохији Соколу, у Костајнику, Бањевцу, Љубовији, Селанцу, Азбуковици, Узовници и у Доњем Кошљу.

За тим цитира службене војничке рапорте подписане од командира и команданата о зверствима и пљачкањима у селима Драгинцу, Јаребицама, Симином брду, Завлаци, Румској, Шуринцима, Десићу, Нешкуцу и Белој Реци, Љешници, Чокешини, Прњавору, Маркову, Ливадама, Арамбашићу, Јевремовцу, Варни, Грушићу, Чулковићу.

Из многобројних саслушања аустроугарских заробљеника, српских цивилних и војних власти јасно се види да су пљачкања вршена по извесној системи као и да су паљевине вршене нарочитим материјалом којима су војници били снабдевени.

Из саслушања заробљеника 78. и 79. аустр. пука види се да су Мађари пустошили српска села и у Срему дакле у својој држави само за то што становници беху Срби.

Један српски војник нашао је на бојишту овакав докуменат:

Ц. и КР. 9-та КОРПУСНА КОМАНДА

Пов. Но. 32. Рума, 14. авг. 1914.

По заповести Врховне Команде Оп. О. Но. 259. Услед непријатељског (2) држања становника у Кленку и у Шапцу, имају се у свима српским местима чак и с ове стране границе узети таоци и држати их чврсто код трупа.

Ови таоци имају се одмах убити при свакој кривици (нападу, издајству) становника, и у том случају имају се спалити све куће у местима непријатељске земље. Опаљивање места (села) у сопственој земљи задржава корпусна команда себи.

Ову наредбу имају политичке власти одмах објавити станов-

ништву. И (пот.) Хортштајн, ђенерал“.

Пра

урне пету а =>