SRĐ

Заслуга је г. Скерлића, по мом суду, и у томе, што је он сав тај ток догађаја и врење мисли приказао у форми живој, агилној, која се разликује од сухопарне еруднције неких гшсаца, онако исто, као што се вјештачки живопис разликује од егзактне али бесбојне фотографије. Он је на тај начин, у опсегу релативно ограниченом, успио да нам пружи јасну и тачну слику политичке и социјалне еволуције једиог великог народа у једној од најљепших епоха људске мисли. То је био његов смјер при проучавању једног дијела поетских продукција златног доба француског романтићизма, и он је тај смјер иотпуно постигао. К томе треба још додати да је пишчев стил елегантан и да се одликује традиционалном јасноћом француске прозе, као и то, да је његово причање понекад пуно полета, а неки прикази људн и карактер& нуни снаге и живота. Очита снмпатија, коју г. Скерлић овда-оида показује напрам нових социјалних идеја, не одузимље ни најмање, него још подиже цијену његовој књизи. Схватати живот са социјалног становишта, то је дапас дужност сваког умног раденика, на, наравно, и културпог нсторика. Слажући се у томе са г. Скерлићем, ја његову лијепу радњу најтоплије ирепоручујем српској иублици.

Жарко Цар.