SRĐ

61

ДУБРОВМ ИК, DUBROVNIK,

1 С новембра 1 ОП7 Бр ' 91 novembra iC'VJ/. Br. ^ i •

ПОРУШЕНИ ЗЛАТНИ СНОВИ. (Сличица из учитељског живота).

(наставак)

Ђуро Марић, надучитељ.

Учо је онако трудан и уморан, слатко и мирно спавао, а јутром се, окријепљен и снажан, устане, да настави свој тешки и пожртвовни рад. Расположен, чио, здрав и весео одаде се учо свом својом снагом на рад у школи, а кад ову прву дужност сврти, неуморно ради у задрузи и књижници, а по ноћи наставља започету своју радњу о једном врло важном и актуалном питању за подизање сеоског сталежа, којем је он срцем и душом одан. Тако учо ради из дана у дан. Једног дана прими писмо од учитељке, као одговор на његово писмо, у ком му пише : »И ја, као и свака особа, имам својих идеала. Пошто су се Ваши захтјеви косили са мојим идеалима, који су моји нај милији снови, морала сам одбити Вашу понуду.* Домишљати учо знаде, да је постаменат тих идеала велеграцки живот, а филоз.оф је врхунац њених снова, за то јој одмах одговори, између осталога, и овим ријечима : »Неизмјерно поштујем Ваше идеале и то тим више, што сам и сам некада био идеалиста, али ме сурове прилике живота увјерише, да више вриједи килограм обарених крумпира — sit venia verbo - него квинтал идеала; да више вриједи сиромашка колибица, него нај величанственија кула на облаку па сам данас реалиста. Куле на облаку су слаба темеља, па се бојим да се не сруше и Вас не притисну. Ако би им Усуд досудио, да се сруше, желим да то буде што прије е да будете још довољно јака, да поднесете толи тежак терет и да се на вријеме научите „да није све злато, што сија" и да се у нај љепшем омоту често замотава нај гора трговина.«