Srpska nezavisnost

— 154 —

да усрећн Крагујевац. Мећутим Светислав Крунић доставио је Мирка полицији као саучесника у похари делижанца, што наравно Мата узима врло олако. Но то неће нингга сметатп да се он постави за окр. начелника, као што ни Мати није његова злогласна прошлост сметала да га „виделовци" поставе за окр. начелника. Што п Видело~ труби о неком весељу приликом доласка Глишићевог у Ваљево, то је гола лаж, јер ннје тада ама баш никаквог весеља било. Веселшш су се само неколнко њих п виделоваца и а народ и грађанство само је слегало раменима и махало главама, стискавајући у грудима својим своје огорчење. Глишић је ушао у варош седећи у колима натрашке, а тому п при^ичи јер је он „напредњак и а „напредњаци ц раде н корачају у свачему натрашке као рацп. Што се тиче напора Матиног да силом држи Глишића на кметовској столици, то се наспгурно зна да неће у томеуспети. И Глишић је засукао ^јуначки^ рукаве па ради, али његов п јуначки~ рад донеће му киселих плодова. У Ваљеву је он мртав а биће да је и свуда свршио своју „славну 1 * и „јунзчку" каријеру, онако исто као што ју је сврпшо на Дринп као ^војвода." СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Седмгца од 3 Марта (Иаставав) Ђ. Нешиб и Бељ. Јаковлевиб објашњују се с предговорницима. Вељко одговара Станку, да његовим лањским говорима нема сада места овде. (Гласовн да се реши. Жагор у опозицијп. Већина хоће крај дебате, јер је обавештена. Опозициони цосланици вичу: Решпћете по вашој вољи, ал нас пустите да говоримо. Ларма. Председник звони и чита имена пријављених говорника. Свега 15. Гласови: да се реши; да се говори). Председник не може ником да угађа; једни вг.чу да се реши, други да се говори. Нек скушптина реши. Дим. КатиК. Ово је важно питање. јер што закључимо не можемо пуни 10 година мењати. Пустите да говоримо. Председник не може да дозволи кадје већииа противна. Тод. ТуцаковиК. Види из понашања председниковог, да је и он вољаи да се претрес свршп. Чита чл. 59 нословника, који гласи да је претрес свршен кад се нико више не јави за реч. По томе је ираво председника да дозволи даљу дебату, док има пријављених говорника. Члта и даљу одредбу пословника да скуагигина може решити да је довољно обавештена, но он не види да то скуиштина хоће. Председник се правда п брани понашањем већипе која захтева крај дебате. (Жагор. Опозиција неће крај, већина виче: да се решп. Ларма. Председник ставља на гласање: ко је за даљи говор нека седи: ко је за крај дебате, нека устане. — Усгаје веКина). Претрес је свршен. Нредседник даје реч известиоцу. Мита РакиП пзвестилац. (Глаеови: већина је обавепггена, не треба да говори. Жагор. Ракић покушава да дође до речи. Опозиција као нз једног гласа внче. Нећемо да слушамо: кад је већина обавештена. нашто да говори известилац, нема кога да извешћава. Председник звопи н утишава. Пашић тражи реч. но председник не да. Обновљен жагор. Једва се стиша када Ракић нзјави да ће бити кратак). М. Ракиб. Брани немарним испрссецаним тоном спољну политику владину, и наводи за доказ њене корисности проглас краљевине. |Диже се ужасна граја. Опозиција листом скочила и протестује против таког тумачења овог општег народног акта. Многи вичу: краљевпна није ваше дело већ народно). Кад хоћете тако, ви сте баш ладно примили проглас краљевине, и једва сте се дизали из клупа кад је предлог прочитап. (Опозиција

ноново диже грају. Неколико мпнута наста жагор који се неда описати. Опозиција виче: то је онтужба то је увреда. Туцаковнћ. поп Милан Ђурић, поп Мар. Петровић, Пашпћ и многи поустајали и траже задовољења. Вичу: нек узме реч натраг. Ранко Тајспћ: То је одизвестиоца безобразно, срамно. Ракнћ погушава да говорп, но опозпција му педа. Тражи да узме реч нлн сва иде из скупштнне. Минпстри се узбунили. Пнроћанац устао ц љутито прилазн Ракићу. Врева траје. Већнна жпво одобрава Ракићев поступак. Председник укорава Ракића штоје проглашење краљевине хтео да обележи као партајски акт. Изјављује да је то дело свију. Опозицији није то доста. Она тражи да Ракић узме реч натраг. После дугог одупирања, узима Ракић условно реч натраг. Жагор не ирестаје, јер мањина ннје с тим задовољна. тражи безусловно да узме реч натраг. Најзад Мита Ракић свечано узима реч натраг и завршује у највећој ларми. свој говор). После неколико речи министра председника Пироћанца, и пошто скупштина на захтев мањине гласањем одлучи да се ,о овом уговору не гласа по именце, ставља прсдседник на гласање. Скупштина простим устајањем и седењем решава. ВеКина ирима уговор иловидбе са Аустро-Угарском. Крај седнице.

ТЕЛЕГРАМИ Врања 9 марта !ОРИГиЛЛЛНА ДБПВШЛ). Сдеиим иартпзанлуксм унижени _На предњаци" оскрнавпше слогу о пзбоI ру депутацпје Краљу за лично чегтитање обновљења српске Крал.евине. Одбор ошптински истрчао се ј да себи присвоји ираво избора и учпнно избор из своје среднне недостојан ове варошп, јер главни депутат полазећи морао је и шшеле да тражн на зајам. Спрема се избор из округа п вароши у братској слози достојан за овај свечанп задатак. Врања 9 марта (оршчшадна деиеша.) Овде уважењем и задовољством нримљено дело оиозпције скупштинске што је иолагањем мандата нредала своју борбу у руке народа. С поуздањем очекујемо да народ новим изборима увенча одднковањем осведочене борце за народно добро и углед обновл,ене Краљевине.

И 3 Ј А В А

Неи се зна. Да сам се и ја као и остали курталисао беде и невоље. која ме је пре шест месеци снашла. Онај исти независни суд, који ме је пре толико кесециза злочинство ставпо под суд, тај ме сада као невина аушта. Како ће публика ову њихову ствар карактерисати, лако је погодити. Ја мислим господо , да је сваки онај, који ме је иоле познавао, кад је за ову моју несрећу чуо био на мојој странп. Овако ће код нас на век тећи. док год имамо калпузана који се најподлијим ! средствима служе ради своје препоруке. За овако учињено ми пријател»ство имам да благодарим јеДПно г. ПлијнХранпсављевићу судији, који се је одликовао V чувању тајне судске — светотатству , — као што је он назива. Тај се госнодпн као независни судија ј сада највшие одликовао у овој мојој I ствари, а пре неколнко година као суди| ја у Ваљеву, где је јсдан мој колега ис! кусио. За сада оволико. а другом прпликом, ако устреба јавићу вам више. Но да се неби случајно изгубило из вида и ово: позивам г. Стеву Добровојевића као г најдаровитијег^ адвоката српског да ппимп од мене за њсгов проналазак оних 5—600 дук. што јз тражио да ме снасе. Јер је мој снас као што он велн. био једино у његовим рукама.

Вп г. Стево не заелужујете да носите нме то, до ког стс са највећом натегом и онако дошли, шамар је за вас. Нека сс угледа београдска нублика какових нас имаде. В Ж. Јовановић адвокат. ^

±

Имамо да јавпмо једну жалостну вест п да забележпмо један губитак за српство: 26 Фебруара ове године умр'о је у Нрнзрену. СИМД ИГУМАНОБ, а 27. је сарањен у 78-ој год. живота. Од читавог свога имања, све, што није ве!1 утрошно на просвету српства, оставпо је опет на шкоде и на васиитавање млађаних Срба. Лака му била српска земља. У суботу, у саборној цркви, 13 Марта. даваће му поштоваоци нарастос, у 8 сати прс подне.

Огласи

1ЕДАН ЂАК ВЕЛНКЕ ШКОЛЕ " тражп конднцвје. Упитати у уредништву „Сриске Незавпсноети."

и т а ј

I

цух Д ПРОСТРАНА И ЗА•*"» ■ ' " себна у удици _два бела голуба". нод бр. 18., издаје се од Ђурћева-дне под кирнју. Бр. 86 1—6 Чланови београд. друштва за гимнастику и бореае позивају се на ГЛАВНУ РЕДОВНУ СКУПШТИНУ коЈа ће се — на основу чл. V друштвене уредбе, а по регаењу управе од 9 Фебр. т. г., — држатп на Ц~~-_ , 21 Марта, у 4 сах. поподне, у локалу „Грађанске Каснне". 4 Марта 1882 г. Београд. Управа. 2—2

Молим да се чита. ЈУ|О.ЈИМ САДАЊИМ ВАВЉЕ'»! њеи по горњпм местпма. норед моје радње нашао сам за врло уместно фамилијарно шнарање, те сам ступијо у свезу са једном пајприпознатијом француском Фабриком свеопштег Фарбања. која је у стању поставити у свпма разним иајновијим модерним бојама сваковрстне изношене мушке , женске и дечије хал.нне, (било свилене, памучне нли вунене), мебл штоФа, Фираиге, разне паптљике , чппке . нерад за женске шешире , и све што се да ОФарбати. Исто тако примам на врло вешто чиш])ење од Флека свеопште горње артнкле. и надам се да но нзради кад муштерија у руке добнје њепу ствар , неће моћи раздпковати од нове. Молим ноштовану пубдику рад пробе ма и најмању ствар по-ерити ми , а ја се надам да ћу како брзом послугом , фпном израдом и јеФтпнијом ценом, моћи сваку муштерију нотиуно задовол.ити. С поштовањем Андреја Ј. ЖивадиновиЂ (КНЕЗ МИХЛПЈ. \*Ј. ВР. 7). Вр. 85 1—6

Онн родитед.и, који желе своје сппове шнл.атн у иностранство радп Немачког језика. јављам нм, да ћу ја гарантовати да за 6 месецп подпуно могу научнти тај језик. Само вад>а се обратитп ка моје подпноато нме. Цсна је са свнм уме; рена. 20. Марта 1882. Вт1аре8( С поштовањем. РћШрр ВеЈсН V. МагоккапегћоЈ' II. 8*оск Тћиг 16. Вр. 37. 1—3 Андреје Ј. Живадиновића трговина КвЕЗ МИХЛИЈОВА УДИЦА бр. 7 ПАД ВАШ ДОБИЛА ЈЕ У ВЕ^ ликом избору најмодерннјпх мушкнх. женских и дечијпх обућа. шешира. свеобштег веша, супцобрана, кишобрана н штапова . кофера н тораба нутних, свиленнх марама око врата што најновије, свакојаке еорте парфема. сапуна, пудера. воде ко.ђон и помада. четака за косу I аљине и браду. чешл.ева, н још мдого других ситннјнх артикала , који овој радњн прннадају. За доброту еспапа. солидну цену н брзу нослуту , јамчи горња Фнрма. Бр. 84 1—6

14ПАКМР Ј едан сасвим добар ПЛМиИГ нмаде на продају. Занитатн у адм1шиетра1шјн Српске Независности. Бр., 18. 2—3. Прва Српсна Фабрика мириса и мирисвог Сапуиа ЈОБЛНА ДИМИТРИЈЕВИЋА У Београду Продаје за готово једну оку кокос саауна јако миришл>авогу разнпм бојама — само (з гроша. А који узме једну центу добиће известан рабат. Ирипознатп Фамплпјарни Виндзор сааун ирепариран и с финим пријатним мирисом, веће пакло од 3 туцета — само 22 гроша — мањп 20 гр. обични виндзор сааун већи 18 гр. — мањи 16 гроша пакло. И разнпх мирисавпх сапуна у туцетима, све с гаранцијом. 26. Фебруара 1882 г. у Београду. Дубровачка у.гица бр. 25. Бр. 16. з—б.

ПРОМЕСЕ КРАЉЕВСКО СРПСКЕ ЛУТРИЈСКЕ обвезнице, које ће се вући 2. Марта продајем спуштеном ценом са таксеном марком само за 2 1 /, дпнара комад. Лутријске обвезннце дајем на месечне одплате; услов је врло пробитачан. Главни згодитак 100.000 динара. Београд. Риста Миленкови* трговац дућан је у улици кнеза Михаила на самом ћошку V кући друштва слоге. 3—3

ПРОДАЈА КОЊЛ пол.онривредног друштва шомођске жуианије у Капошвару Продаја иочиње п / 2 з марта 1882, у 8 часова пре нодне и продужиће се и / и ист. месеца. Прпјављених коња има из најбол>их ергела целе околине и од приватшгх л>уди свега 340. Хаталози за појединостима шуљу се на захтевање бесплатно. Капошвар је штацнја Дунавско -Драв( сле железнице. За стан и храну се по' бринуло. Ближа извешћа да је Одбор за продају коња у Капошвару. | (РГегЈе — АисИопб СотИе Карозуаг.) ТДМДЕ. ПЈВ1ЕК плод за чишћење СгКЊТН освежавајући про* тив затвора и шуљева најпрнјатније I срество чишћења за децу. 1 Оп11оп, рћагт. 27. Кие Кашс1и1еаие Рапв,

власник „Дружина за потпомагање Српскв Књижевиостч" штампано у штампарији „ко* Св. Слвк а кнез михаил. ул. вр . 4 одговорни уркдник Др. Лаза Кости^