Srpska nezavisnost

— 248 —

санских. Кад се всћ виде да се мусломанска живаљ у Босни одлучно противи да прими Ауетрнјанце као добротворе, и претпостави да поступи према њима као нападачима, тада свака нада на управл.ањс Восне у анти-срнском смислу, а путсм ..католичко-мусломанске алигјанције и . шнчезе као кула у ваздуху. Носледнце инвазије, шта више, у млогу руку и ојачале су положај српске већнне босанског становииштва. Турци осетигие иотребу да траонж аомоКи код Срба. Срби, и ако се за сада пасивно држе, виде: да. кад се неке врсте „поредак" у Боснп поврати, Турци ће тражити да се с њима свежу, како би се заједннчки мрскоме „Шваби- п Маџару, као и њиховој иолитици. одупрли. Аустријска окунација већ је у млогоме нодејствовгиа да заглади дубоко укорењену размирицу између бегова и српско-босанске раје. Сада, пак* готово изгледа да аустријски освајачи. видевши где им се Фина политичка комбинација разби. намеравају самлети своју узурпацију само крвл>у и гвожђем. Ко није био иза завесс, тај појма нмати неможс о прсдуиредним мерама. којима влада аустријска нрибегава да сиречи допирање до осталог света сваког истинитог извештаја о догађајима што се тамо збивају. Ехрег*о сге(1е. Кад се ја, у друштву са још једним другом заступником инглеске штамие, нађох принуђен да. усл»ед вршење .,контроле и какву ни сам!1 Руси нису никада нрактиковали. узмем збогом од главног стана на путу у Сар;\јево, у то време једина „аустријска и установа, која се са успехом пренесе на босанско земљиште. беше „нресбиро и , *шјем заступиику ја сам вЛ у неколико представио читаоца. ТелеграФске жице од Пеп1те и Беча посташе прости ннструменти аустро-угарског званичног миш^старства: и једна од главних агенцнја за распростирање новости у Инглеској може сада саопштавати само оне ствари које бечки оШсшеиб за страну потрошњу зготови. п Тајмс, и који вазда имађаше целе телеграо»ске ступце пуне вести из аустријске престонице, сада, кад су Аустријанци у Босни постали главни предмет јавног интереса, частн своје читаоце са оном парчаћу новинарском што избегне аустријске званичне маказе: јер је и саошптавање самих цитата из маџарскнх листова од стране бечких цензора забрањено. Ако се сад, у пркос свим овим безстидннм покушајима да се запуше уста јавној штампи Јевропе, и заведе јавно мњење њено, чује, преко околних извора, да аустријска војска стреља еп шаббе мусломанске заробљенике: да је на један мах то учинила ц са четрдесет српских трговаца на које је „подозревала" ; да се читава села и вароши предају пљачки; да неке од царско-краљевских труна огказују послушност, п да су усљед тога читаве регименте десетковане: — тако исто, ако се чује да је ђенерал Сапари код Тузле изгубно близу 5000 људи и две батерије топова: или, да је ђенерал Зах, у своме неуспеху на Бихаћу изгубио внше од двапут л седам стотина" људи које званични извештаји донеше: — и ако се, најзад, овим као и другим најпретеранијим гласовима из Београда о аустријанским неделима и поразима лако верује, то влада бечка има самој себи да благодари. Покривање изазива подозрење: и онима.

МОДЕСТА МИЊОНОЕА приповктка X. Балзака Нревод с фраицускога. (НАСТАВАК) Од то доба, као што сс новинарп шарено изразише, Каналис је испразпио своју врећу; осећаше да није кадар пронаћи нову срећу у појезији: лира његова нема седам струна, него само једну; па кад је већ у њу ударао, публика му допушташе само још избор, да је употреби да се обеси, или да умукне. Демарсеј, који није марио за Каналиса, начинио је једну досетку која је несннка дарн}'ла у живац његове сујсте. — Каналис, рече он једанпут, изгледа ми као онај највећи јунак што га је Фридерик Велики после битке описао: Трубач који није престајао лувати све једно те једно у своју трубицу ! Каналис хоћаше да постане човек политик и да би у том почео, употреби путовање у Мадрит у посланству херцега Шолија као његов аташ, али као

| који се боје светлости. лако се приии! сују дела мрака. — У самој стварн, пак, ! државници двојне монархије почињу да ' увиђају: да иза огњевитих редова бо' санских бегова и нрпсталица им иробија пасиван отнор који они немогу да савладају. Прва линија босансне одбране, да се тако изразим, турска је; друш линија је сраска ! Оружје првог протинника физичко је, и даје се сломити надмоћиијом силом животињском. Оружје на другој обранбеној линиуи морално /е, и оно се неможе истим иутем иоништити. Политички отаор сраског живља, који Ие остати и аосле аошто се војнички отаор Турака сав.гада. основан јс на аростим аравима човечанским! Срби не траже за се никакве искључиве иовластице, али с основом т&рде : да веКини босанског становнигитва ваља доаустити да сама изабере своје уарављаче. Они веле да имају араво на уједи -ење са другим деловима свога рода, и верују: да им народне традиције њихове — које нреживеше четнри века туђинског ронства — дају право да у часу, кад хтеде зора сопственог ослобођења да им засвиће, они откажу поданство другом страном господару, и одбију од себе лажно грађанство које им једна туђинска држава пружа. — Срби, дакле, из разлога од чести горенаведеннх. одлучили су: да чекају своје време. али сваки неаристрастан иосматрач мора видети у њима, и само у ЊИМа, оне који у рукама својим држс будуКност Илирије. Мала а сдободна кнежевина, иодунавска Србија. до скора је мало иравде налази.га код Инглески Iгисаца. Одбрана њена, на иример, у ирвом јој рату с Турцима. била је далеко јуначни^а него што је иредстављена. — тако да је сам главом Митад иаша у извесној прплици за добро иашао да ђенсралу Игњатнјеву примети: .,врло ниско оцени.1а развијену иотаорну снагу Т6 КН6ЖСвине." Сам Факат. пак, да турци, са војском од нреко 170.000, могоше продретн само неколико мпља. а носле толико недеља, у сриску теригорију — тај Факат, велим неможе се објаснити, као што су неки иокушавалп да објасне, страхом Турака да изазову руску интервенцију. Турци. као што сс доцније јасно вндсло, смедоше погледати у очи и Русији н целој Јевропн. У 'самој стварн, Срби беху жртва експлоататорске политнке извесних ( п (1г1ткаг (1 и ) који уступаше иоложај за положајем Турцнма. Србнју је, осим тога, у Инглеској осудно и један случај „Специјалне корешподепције , а 3 а.ги сиисак губитака од. 40.000 неможе бити саисак народа кукавичког. (Свршнћс се) ИЗ ЈШСТОВА а..) рускг:-: Најновији _виделовачки ц напад на г. митрополита српског Мнханла због некнх вајних рачуна, које су они лажно нзмислили, да би тиме скренули свету пажњу са себе н својих нечистнх рз г ку н рачу3 Мнслимо да поштованп пнсац овнм хоКе да покаже прстом на, једног од најнспоштенпјнх у то време нознатих нам, дописннка нпглескнх г. Ерчиба.гла Форбса. С бодом сномин.емо и на то : да је овог ннског кЈеветннка срнске војске 1јен. Чарњајев таковслим крстом обдарно. — Нр.

што рекоше тада у нарнским салонима, он је био аташе хери^ешњи. Колико нута јетка каква досетка решнла је сав жнвот чијн? Некадашњи председник цисалписке републике, највећи адвокат у Пијемонту. Кола, чује кад му је било четрдссет година. да је један иријатељ казао за њега да се ништа не разбира у ботаницн. Он се усићи, иостане друти Жпсије, стапе неговати цвеће, нронађе нове биљке и на латинском језику изда Флору Ипјемонта на коме је делу радио десет година. — Па н Кенинг и Шатобријан људи су од иолитике, рече угашени песник у себи; на ћу ја Марсеју већ ноказати. Радо би био Каналнс написао велико политичко дело: али се бојао да не дође у сукоб са Француском прозом, јер је ова врло строга спрам оних, који су се навикнулп да узимају по четири александрина (стиха) те да би изразили какву мисао. Од свију несника данашњих само њих тројица, Хнго, ТеоФило Готје н Девињи, што могоше постнгнути двојаку славу као иесници и нрозатори, као што су бнли такође Росни и Волтер, Молијер и Рабеле, једно од најређнх одликовања Француске књижевности, којим се истиче песник међу осталима. Елсм несник из сен-жермснскога подграђа мудро чињаше, кадјегледао како ће

на, изазвао је у Русији јако огорчење. У свима готово патриотским листовима рускнм осуђује се овај песавестан поступак аустрољубаца „видсловаца". У „ Мо сковским Вједомостима а број 105 изашло је једно отворено писмо руског добровољца који је учествовао у рату Србије иротив Турске у 1876 и 1887 год. Тај добровољац прниада знатнијим руским круговима, н ми због важности писма са! општавамо га у целини нашим читаоцима. Ево тога писма: М. Г.Редакторе, „У аустро -Филској пггампи, у новој краљевини Србији, опет се појављује нодла и неоснована интрига противу грубо и дрско збаченог митрополита српског Михаила. Та бесавесна и иодла интрнга побудила ме је да се обратим к вама с молбом, да би имали доброту дати у вашем многоуваженом листу мсста малој мојој нрнмедби у заштиту поштовања достојног архииастира српске цркве. Готово одмах иосле проглашења сриске независности у Србији, сад. српска влада и онај део лажне ннтелигенције која је уз садашњу владу, (част нека је правој српској интелигенцнји иузоритим патриотима српским што су остали нспоколебљнви у своме правцу и раду) обрнула се лицем ка Аустријн, а леђа сво;а окренула је Русијн. Све Русе н све што је ј руско па и срнске синове који су симпатисали руском народу почсла је влада да гони и кињи, заборављајућн на критичне моменте по српску државу, у којнма су ти људи обасипани најласкавијим писмима у којима нм се изјављује благодарност баш за то, што су они били жива веза између рускога п српскога народа. а кад су прошли ти опасни тренутци, онда су ти људи постали у држави не само некорпсни за даље благостање у Србији. већ шта више постали су од гатете по западну цнвилнзацију и за аустрнјско прпјатељство, с тога сј т их почели гонити, кињити, мучити и грдити их сокачким грдњама. Па и то није све, већ су њихове куће претресане полицијама н жандарима, претећн им казаматима и турским кулама. И онда кад је митрополит српскн Мнхаило, збачен са свога високог духовнога нрестола кад су га свн, који су га окружавали и које је он обилато награђивао, бранио и из ничега подизао, оставили и постали савезници данашње владе, држећи се пословице; да је боље бити у дослуху са силннма, него у блискнм н пријатељским о носима са слабима и гоњеннма, био је опет он трн у очима аустроФилских миннстара. Те кртнце и после петмесечног антракта изнова су ночеле да поткопавају земљиште испод г. митрополнта, како би га једном с лица земље збрисали. АустроФилским министрима није доста, што су српског архипастира понизнли и своја кола да угура у нокровитељствену коницу државне елужбе. Кад постаде нзвестиоцем за молбе, осети он потребу да пма једнога еекретара. прнјатеља једнога који би га могао заменити у многој ирилици, ностарати се за његову кујну у књнжарству, нобрннути се за његову славу у новинама па до потребе помагати га у политнци, једном речи. којп би му био његова осуђена душа. Многи славни мужеви у струцн научној, художннчкој или књнжевној, нмају у Паризу по једну или две прнрепнње. каквог канетана од гарде или коморника, који живе на зрацима њнховога сунца, врста побочннка за нежна поклнсарства. који се до потребе компрочптују, кодн раде на подументн кумировој, којн нити су им слуге, нити њима равни, смели у хвали, први на пролому, чувајући леђа при одступању, који се занимају нословима, а дотле су оданн, докле им трају илузије, или докле не постигну што су желили. Гдекојн виде, да им је њихов велики муж у неколнко неблагодаран, други мнсле да нх он употребљава као средство, више њнх уморе се у том занимању а мало их је који се задовољавају слатким оним раванством у осећању, једином наградом која треба да се тражи у пријатељству велика човека и којом се задовољавао Алијакога је Му-

низвргли с престола српске митрополије због тога што се он јавпо борио противу нових нарушилаца православља и иротиву лажпе интелигенције у Србији већ посредством продатих душа траже од г. митрополита рачун од новца, који је на његово име из Русије у ратно време слат. Мтрополит Михаило био је познат давно пре српско-турске војне. Русија га је нознавала као човека достојног уважења и позерења, и по томе и кад су руски људи слали скупљене прилогењему, слали су их да он н њима располаже. Од суме од 300.000 рубаља уверен сам да је половина послата на његово име, да их он преда Русима који су се налазили у редовима српске војске. И ја сам први међу тима, који сам са његовим допуштењем молио моју породицу да ми преко њега пошље новце и да ми их он преда у моје руке. ја самувекте новце примио исправео. Хакових као нгго сам ја може се набројати хиљадама. Таковнм начином послати новци за руске добровољце уводили су се у поштанској књизи на име митрополита Михаилс. као што се то н код нас ради: а коме треба њих предати као што на писму стоји, о том се пошта не брнне нити им имена заводи. Српски сплеткаши покупили су из поштанскнх књнга све суме које су преко г. мнтрополита слате разннм лицама. Тражити од српског митрополита рачун за новце које су њему послате из разних крајева света на војене потребе, и то не српском нравитељству нолично њему, тако јеисто несмислено као кад би ко замислно да тражи и од других високих личности рачуна о новцима који су слати преко њих на војене потребе". „Вивши Добровољац".

дописи Ресава, 21 апрнла 1882 г. Ћупријски Аџпја свршио је своје „жодочаш6е и по Ресави. Измеђ њега и католичког Штросмајера, — у г ходочагиКу и овога у Рпм — разлика је та : што су Штросмајера дочекивали и испраћали католици , а иашег Јачнбул-Аџију : КуцоВласи и други старовлашки дрктавци и сатрапе. Права тенденција овог аџнлука скрива се, алн је паметни п прибранн људи ипак потпуно појме. Јер упознавање са светом и „персоналом- представљање сасвим је непотребно, кад Ресавци још памте Јабучилове кошије ; — нпти су се утрли траговн вшињама засађеним тајним стазама поред Ресаве; — нити су помрљана једном псппсана слова у т Наџацима~ и ^Стрелама'. Аџија се латио и некпх демократских експедиција и ношења водице по Ресави п Свилајенцу; — обио је прагове толихамед до себе узвисио. Многе заведе сујета, па мисле, да толико вреде, колико њихов велики муж. Оданостје ретка. нарочнто кад је бесплатна, кад нема наде, као што је њу узнмала Модеста. Ипак налазе се Мелвали па у Паризу пре него другде наћн ћете људе, којн љубе живот у присенку, спокојан рад. бенедиктине који су се забунилн у наше друштво и немају клоштра за себе. Ови смели јагањцн носе у свом пословању н у свом унутарњем жпвоту ону појезију, коју ппецц изражавају. Они су песници у срцу, у својим тајннм мислима. по нежности, као што су други несници на папнру, на пољу учина и у толнко н толико стихова, као лорд Бајрон, као сви они, који, на жалост! живу од свога мастила, данашњега извора Хипокрене јер им друга моћ не остаје. Намамљен славом Каналисовом, будућношћу коју обећаваше овом тобожно^ политичном духу, а на савет госпође Деспаровице, која је у томе вршила послове херцегиње Шолијевпце, млад један члан рачунскога суда начнни се од своје воље песников секретар а овај га глађаше као пгго глади спекулатор онога коме највише свога новца издаје. У почетку нзгледаше ово друговање доста налнк на иријатељство. Овај младић већ је иодобну службу отирављао код једнога