Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

– ~ 2 пева" ит! о Рај ~ о" Г о -.

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

Највише их је било из Славоније, и то из Винковаца, Церне (19. ком.) Будровца, Пишкореваца, Стар. Микановаца. Особито је занимљива једна винковачка тканица, сребрним шиком или телом проткана. Њен је утисак подобан оном од прегача, шиком протканих, Из Брибира у хрватском Пипроморју бирзложена тканица од чоје разне боје

па у свом средњем делу ситним

ла је сашивена, везом покривена.

Задар је био заступљен једним свиленим појасом налик на туниске тросиболосе. Овакве појасе ткају у Далмацији.

7. Сукње.

Ове вунене тканине сведоче своје велико сродство са онима у Србији. Основа и потка су танке, али је тканина врло честа. Лице им је црвено, пак црно карирано без икакве веће уметничке вредности. Само једна од њих имала је естетички завршену дојну ивицу. Било их је свега четири на излогу, и све су биле из Добринаца у Срему.

8. Обојци.

Вунених обојака било је више. И они су представљали обичну тканину на прилику по њава; само што су имали још мање боје. Једна или две боје у целој тканини и без икаквих утканих украса, то је изглед ових тканина.

9. Ћебад.

Било их је врло мало изложених. Два су била из Оточца; и оба рутава, али од бојадисане вуне. Оба су имала украшена лица ромбима, а ивица је обашка била маркирана тако, ди су ови примерци оригинално изгледали. Осим њих било је изложено једно врло фино бело ћебе из Босне. Једно је било у дубоким бојама из Вино:ола, и то врло лепо.

10. Вреће.

Ове у домаћем животу народњем врло потребне тканине од козине, веома су слабо заступљене биле. Свега их је било три, и све из Босне. Биле су откане у пругама од беле и црне козине на изменце. Посао ткачки

чист, а тканина честа. ПИ. Чарале. Њих је било највише из Срема. Међу овима су се одликовале својим дубоко — 03-

биљним бојама клименташке чарапе. Такође и из Далмације имају неке особину, а та је, да су чарапе од беле вуне оплетене, пак је стопала

свим на' оне по Србији. Чарапа је било из Никинаца Џетроваца, Добрипаца, Буђановаца, Лапца и Сиња.

12. Беле и бојене тканине.

Оне су биле заступљене разним деловима

мушког и женског народњег ношива. Гађе,

сукње (екути, крила) пешкири, убрадачи, јашмаци, мараме,

кошуље,

и чаршави из разних крајева били су у великоме броју изложени.

Платно у трубама било је такође заступљено |

Било га је под разним именима особито из Славоније, а доста из Срема.

Међу платненим ношивом или рубљем било га је доста од куповњог платна.

Џешкири, скути, оплећци, мараме, убрадачи и кошуље биле су млого пута врло дбилним везом украшени. Нарочито рубље елавонско одликовало се је везом белим и :тареним, било то од памука или свиле.

Најбогатији и најукуснији вез са ибрп- |

шимом разне боје, био је из Мартинске веси. Било је тако укусних везова из тог краја Хрватске, да се је гледаоц могао надивити, Али ови везови су већином на танком купов-

и сара разнобојном вуном врежасто | извезена. Остале сремске чарапе налик су са!

ном платну или турским јашмацима. Тако исто и из других крајева Хрватске било је млого, мање више укусног веза свилом или шареним памуком,

Славонија и Срем били су заступљени златовезом у обилно; мери. Нарочито славонске мараме, убрадачи и по који сремски јаглук били су богато златом везени. Било је врло укусних примерака, особито неких црних атласких марама.

Али најлешши златовез био је из Босне. Он се је представио папучама и подвезама од модре кадифе. На њој је изведен вез по лепој строгој симетријској (саксија с цвећем) композицији, а са великом пажњом.

У овој групи тканина доиста одлично место, припада радовима осуђеника из Лепоглаве. Било је разног платна, а на име цвилиха („двојника“), од јуте, памука, бељеног и небељеног лана. Такође и грубо сељачко платно особите каквоће било је јако заступљено. Било га је више памучног, но конопљеног и ланеног. Особито су савршене биле дамастне тканине. Било је дамастни чаршава за 12 и 6 особа; убруса (сервијета) пешкира од бељеног и пебељеног лана. Нарочито је био леп један велики дамастни чаршав емеђе боје за 24 особе и толико убруса. Е

Заиста ове

лепе тканине само су чиниле част лепоглавском заводу, који необичио

г. Е. Тауера.

МЕЛОДИЈА.

72 уморно, тужно гледе очи моје Те чари што су некад сјале мени,

52 => Ко рано јутро када зарумени, Расипајући тихо дражи своје !

0 онда, онда твоја реч једина

Ко лаган ветрић над тананом граном Надамном тужним тако се је вила, А срце чудном дрхтало је тајном. Ох кад бих мог'о повратити дане

У којих певах, љубљах тако жарко, Ал заман. кад преплане сунце јарко Остају само успемене тамне!

Па и тај спомен лагано се губи, Ко бледи зраци, што се тужно гоне Западу мрачном, кад сунашце клоне У тами док се само не изгуби, Карловца 14. Сеп. 1882 г.

Пат БА ГРОБУ БУХА АРАДИЋА.

ј-ја

ај пала гроба и спомена мала! 0 Несторе и српеки Омпре твоје књиге твоју славу шире. Ти покупи растрешено благо, бисер, злато и камење драго, што до тебе беше закопано, а данас је надалеко знано; па се свијет том богатетву диви, с тим благом твоје име живи. Ти приказа поноситом евету српеку вилу с песмом у полету, која гони по небу облаке, па изводи еве српске јунакс; сваки јунак то је звезда сјајна а песма му витешка колајна нит јунаци друге славе траже, већ да песма дела им покаже: Да светиња њима српство беше, да за веру и народ умреше. Благо њима,а и теби ес њима, вечит вам је спомен међ Србима; догод буде Орбина једнога

оже мили на свему ти хвала,

и док буде имена Српскога. ЈУ Бечу 2 Јула 1882. Терман Бакаловић.

напредује под мудром и обазривом управом

Драг. Ј. Илијћ.

ФУ ФС ВУУгУ обара овса |

Ра прание __БАг

ВОДА УСЛОВ ЖИВОТА. Од М. Петровића. ЈЕ (Овршетак.)

Највише значење за човека добија вода тиме, што је она наше дневно пиће, којег се без велике штете не може нико за дуже време да лиши. Вода је регулатор правилног хранења и одржава крвоток у редовном стању. Она крепи умореног путника и због тог има велики хуманистични значај леп обичај Источњака, да подизање бунара на друмовима и цестама сматрају за задужбину. Невољнику, ког прождире болесна ватра, кап воде је најдрагоценији мелем. Људи немају увек на уму ту велику цену воде, јер је њом милостива мајка природа земљу скоро на, свима местима издашно снабдела.

Али кад се сетимо, колики силни милиони људи живе на земљи, који су сви упућени да пију воду, онда можемо себи од прилике да представимо, колика огромна количина воде путује сваки дан у чо. вечији желудац. И ма да је воде тако много на земљи, то могу ипак да наступе гдекад прилике, где човек мора да „штеди“ и кад му „срце“ иште воде. Код нас се то дакако не осећа, али где су се као по великим градовима нагомилали стотинама тисућа и милионима људи, ту пита. ње воде куца живо на вратима и набављање исте за своју чељад главна је брига сваке домаћице. У Лондону и Паризу не пију људи само воду из извора, обичних и артеских бунара, него многи морају ту своју животну потребу да подмирују речном водом п кишницом. Папу Берлину пије се већ многа вода из Спреје. У краским приморским пределима, који су постојбина знатном делу нашега народа, мора кишнипа да се прикупља у цистерне, да послужи после као окрепљујући напитак. А свима нам је још живо у памети, како је била једна од главних брига војвода енглеске војске, која је пошла да окупује Мисир, да осигурају својим људима довољно воде.

Кад би могла свака вода за пиће да ве употреби, онда би дакако такве неприлике биле врло ретке. Али то није на жалост случај. Искуство од векова научио је људе, да избору воде за пиће ваља велику пажњу посвећивати, јер није свака вода здрава за наш организам. У последње време подижу се истина поједини гласови (особито драстично Додел-Порт из Цириха). који старање за добру воду хоће да представе као претерано. Пети Додел-Порт н., пр. каже, да ниједна обична вода не шкоди здрављу, у води могу да се прогутају мрмољци и црви, други ситни организми еваке врсте, све је то вели он — ништа, басна је, да се ко од тог може да разболе. Али ми држи“ мо ипак за много већма — основано мнење огромне већине стручњака, које сматра бунаре за извор постојању и распростирању многих болештина. Из тог уз“ рока је оправдано старање за добру в9ду и свако ће паметно чинити, да пази, какву воду пије.