Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

16

а ЕН Свега, брате, петнаест стотина Ама што је војска код владике, То су мрки од планине вуци; Што л' пред војском јесу человође, То бијаху крилати орлови; Што ли момчад млади барјактари, То бијаху сиви соколови. Још овако везир говораше, Пуштио је по војсци телала: „Ко доведе живога владику, „Ил донесе главу владичину, „Ево њему Зета земља, равна, „И у Зети три бијела града, „ И јопт више три товара блага,“ Вели Јакуп ага Сердаревић, И делија Мехмед Кокотлија, Бијаху се они зафалили, Да ће довест живога владику, Јал донијет главу владичину, Ма не веле Турци: ако Бог да! Већ се Турци у силу уздаху, А сила је у Бога вишњега, Који Турком ни помоћи не ће. Ту ми сташе три неђеље дана. Од шта земан, од тог и вријеме, Вр'јеме дође, ударит се хоће: У четвртак сигура се војска, У петак ће да ударе Турци. Но владика војску искупио Пред бијелу Врачевима цркву, Те им даде Божје благосове, И вишњему Богу препоручи,

225

280

140.