Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Кулуглије и своје делије

Које ласно бројит не могаше), Нити спава, ни се разговара, Нити клања ни авдес узима, Но се срди на Петра владику И на оне младе Црногорце, хоји с Петром у Брда идоше, Па се удри шаком по кољену: удла јунак што сам учинио !

» Од кога се јесам поплашио,

» Од једнога црна калуђера! „Ко ће моју силу придобити, „Докле ми је у ћесу новаца, >“ у Црну гору издајника, „Који су ми лакоми на благо: »Продаће ми ломну гору Црну, „Црну гору и приморје равно »Д0 бијела града Дубровника; »Све ћу јунак огњем попалити; »Ту ћу врћи брата Ибрахима, уда краљује и да господује, уда се и ја чујем на далеко.“ Ово рече, купи силну војску, С војском паде на Дољане равне Крај Златице више Подгорице: Отлен паша ситну књигу пише, А шаље је на Цетиње равно: »О владико, Црногорски краљу! „Купи мене царева харача, „Донеси га Скадру бијеломе;

» АКО ЛА ми га донијети не ћеш, „Похараћу ломну гору Црну;