Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

269

250)

На којој је тридест белензука, Све од чиста жеженога злата, Паразлама од тридест дуката; На којој је до дванаест слова, Свако слово у крв' окаљено,

На јуначко тело нам'јењено; Она бије сваку амајлију;

Па је Луко онда говорио:

„Та не бој се, брате Милосаве ! „Тај те Турчин ље погубит не ће, уНит' ће виђет' буле ни матере.“ Крџалијнки живу ватру даде, Пуче шара, пуста остал' не ће, Те погоди Пејзу Мехмед-агу, Погоди га под грло бијело, Закла Пејзу као јагње б'јело; Пејзо паде са коња у траву, Ал' долеће Осман-барјактару

( голом сабљом у десници руци, Да Бакалу одсијече главу,

Па му не да јагрза узјати, Бакал бјежи око коња свога, Па се Бакал и пјешице брани, Ал' би њега Турчин погубио,

У Бакала вјерна слуга бјеше: Павлић момче из града Мостара, Когано је Бакал одранио

Уз кољено к'о рођеног сина Зарад' Бога и заради душе, Павлић собом заклоња Бакала, Заклоња га собом и вранчићем, Младо д'јете, одвише слободно,

(59) = 215

285

[5] (Че) сл