Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„И учињет, што је мене драго: „ Уфатићу Петровића Ђока !

»И његову вјереницу љубу;

» И уфатит Мутапа Лазара

» И његову вјереницу љубу;

„И Милоша и његову љубу; „Милоша ћу цару поклонити, »УБубу ћу му мене оставити, уШњом ћу женит' Ђул-бега, мог сина ; „Лазара ћу у пешкеш послати, »Послаћу га на Скадар везиру; „Лазареву љубу поклонитп, „Поклонит' је моме зету милу, „До имену Шишу Омер-аги;

„ А послаћу Џетровића Ђока,

у Шњим даровал Босанска везира, „А његову љубу поклонити, „Поклонит' је паши Скопљанину.“ Оно рече, а зета дозива:

„Бе си зете, Шишов Омер-ага # „ Узјашиде врана големога, „Поћерај га преко Колашина,

„ [е свакога на војску позивај.“ Скочи Туре, те га послушало, Хабер чини Колашину граду; Свак једанак на ноге скочио, Кренуло се мало и велико,

Да се бије боја свеколико. Силну војску бего окупио:

Три хиљаде пјешца и коњика, Поведе их Шумадији равној.

А кад бего Шумадији дође,

4()