Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ПН Ни пашине ситне бурунтије. »Када паши, кадо, доказаше, „А он плану као ватра жива, »Па подвикну огњене чауше, А. чауши по царевој војеци: »„» Аазурала аге и бегови! » Ко је коњик, коње опремајте,

»»Сабље пашгте, колане притеж'те,

„ „Ко је пјешак, притежи опанке, »»Па на ноге, децо Арнаути, „јуриш данас Турци на: кауре, »»јера су се власи посилили,

» „И са нама кавгу заметнули.“

»Кад то, кадо, Турска чула војска,

„Коњаници коње појахаше,

» А пешаци пушке загрлише, „На Мораву воду нагазише, »Српеку, кадо, војску нападоше, „Добра паши срећа, прискочила, „Ево Српску крдисао војску, »Отео им два топа витеза,

„И осјек'о глава неколико,

»Па се здраво Чачку повратио.“ Кад кадуна вране саслушала, Од радости по авлији скаче.

Но љој веле два врана гаврана: „Стани, кадо, сад ће бити јада! „Твој се паша пљачки научио, „Па трећи дан опет уранио, „На Милоша војску подигао, „Но ђе срећа, ту је и несрећа ! »дДочека га Милош крај Мораве

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, Ту.

21.

185

190

195

200

905