Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

359

327

ет

Ал' покличе пребијела вила

(Са Авале изнад Биограда,

Она зове стојну Биограду,

А на име Сулеман-везира:

„Зар не видиш (њима не виђео) „Ће се твоја одметнула раја“ „Чалуду си земљу одузео, „Рашћерао Српске војеводе, „Једне к мору, а друге к Дунаву, „Кад, везиру, јеси оставио, „Оставио до три љуте гује: „Једно гују војводу Мутава, „Друго гују Лома Арсенија, „Треће гују посинка Милоша; „још је један акреп настануо, „Љути акреп од Добраче Јово; „Ову ти редом одметнуше рају: „Одметнуше Гружу и Мораву, „А покрај њих Млаву и Ресаву; » И на Чачку учинише кавгу: „Чачак су ти попалили листом, „И сагнали робље у џамију; „Не ће проћи три бијела дана, „Све ће им се предавати робље.“ Кад то зачу Сулеман везпре, Удари се руком по кољену: љАвај мене до Бога милога! „Још тројицу да сам погубио, „Сва би моја останула раја.“ Па дозивље пашу Ћаја-пашу: „Каја пашо, од крајине крило! „Хајде купи млогу силну војску,