Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Мртве Турске главе зијевају ! 15 У Морачу погибоше Турци,

Уз Љевишке подагнаше етране

До Јаворја зелене планине;

Ту погибе шест стотин" Турака,

Ту ми попе цмили Драговићу: 80 » А) си њему до Бога једнога !

„ Бе погибе Мркоје сердару,

„Но таквога у сву војску нема.“

Нека гине, весела му мајка!

Е се сердар добро осветио: 85 Шест стотина за њега једнога.

5(). Опет Морачани с Турцима

Фада Богу! Фала јединоме !

Ка' Морачу тама притиснула

Од жестока праха и олова

А од паре коњске п јуначке, . Не види се коња ни јунака; Бога моли војводина љуба: „Боже! вијор од планине пушти, уДа разагна маглу у крајеве, »Да ја виђу, чија гине војска,

„ Чија гине, чија ли добива.“ 10

сл

Бога моли, и умолила га: Тихо вјетар од Јаворја пуну, Те разагна маглу у крајеве, Испод магле млада погледала,

Ту5. 846.