Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
Мртве Турске главе зијевају ! 15 У Морачу погибоше Турци,
Уз Љевишке подагнаше етране
До Јаворја зелене планине;
Ту погибе шест стотин" Турака,
Ту ми попе цмили Драговићу: 80 » А) си њему до Бога једнога !
„ Бе погибе Мркоје сердару,
„Но таквога у сву војску нема.“
Нека гине, весела му мајка!
Е се сердар добро осветио: 85 Шест стотина за њега једнога.
5(). Опет Морачани с Турцима
Фада Богу! Фала јединоме !
Ка' Морачу тама притиснула
Од жестока праха и олова
А од паре коњске п јуначке, . Не види се коња ни јунака; Бога моли војводина љуба: „Боже! вијор од планине пушти, уДа разагна маглу у крајеве, »Да ја виђу, чија гине војска,
„ Чија гине, чија ли добива.“ 10
сл
Бога моли, и умолила га: Тихо вјетар од Јаворја пуну, Те разагна маглу у крајеве, Испод магле млада погледала,
Ту5. 846.