Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

-386

855 Неколико Дуге проодише, Тад' завика Апровић Ибро: „Мио кмете, Балетићу Бајо ! „Што је било гњезда вучијега, „Све смо данас у Дугој пропшли;

· „Но ти врати твоје Голијане.“

То је Бајо једва дочекао,

Па се с друштвом враћа на трагове. Но хајдуци међ' собом говоре: „Милутине, наша харамбашо !

» Или нас је срећа оставила, „Те су Турци прије проодили ; »Шли правог не згодисмо пута, „Одимо се врађат' на трагове.“ Тада рече Балић Милутине: »Браћо моја, љубимна дружино ! „Да чекамо, докле ноћца дође.“ То су они у ријечи били,

Ал хајдучка стража допаднула, И њима је 'вако бесједила:

„ Милутине, наша харамбато ! »„Покриј друштво по трави зеленој, „Ев' одовуд тридесет Турака, „Пред њима је Аировић Ибро „На дорату коњу помамноме.“ Кад хајдуци ријеч разумјеше, Покрише се по трави зеленој; Још говори Јушковић Матија: „Браћо моја, љубимна дружино ! „Немој који пушку опалшти

„На бијесна Апровић-Ибра,

»дДок ја не би моју опалио;

тај

160

165