Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Утече им Ибраимов доро 220)

И однесе од Пиве хараче.

За њим они трчал' ћадијаху,

Ал: не даде Балић Милутине: за: „Не трчите, љубимна дружино !

„Ми за доста имамо шићара :

„Са Турака одијело дивно,

„ И још више свијетло оружје;

„Даће нама попе Љешевићу,

„Хоће дати двије кесе блага,

„Ове у жуто ситна Млечанина,“ 930()

Одатле се натраг повратише, |

У Морачу здраво доодише,

Мртве Турске донијеше главе,

На б'јелу их кулу поставише,

Б'јелу кулу Малише сердара, 135

Нек' се чудо на далеко чује.

> (55) сл

5. Смрт Бибића Зеинила

ЈОбаленела двије тице црне Од Рудина и од Омутића, Трубјело су тице прелећеле, У Никшићко поље долећеле, Док су у град долећеле биле, – 457 29) Вијале се тамо и овамо, | Ни на чије дворе не пануле, 389 Но на дворе Бибић-Зеинила. Из двора их нико не виђаше Него доцкан кићена кадуна,