Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Те дозива кнеза Пековића, Све му каже, што му књига пише, Пушке мећу, а пз грла вичу, Далпе гласе на четири стране, Окупише листом Морачане,

И отолем с војском окренуше, А када су на планину били, На планину, на баре зелене, Ту их данак био оставио,

А тамна их ноћца прифатила ; На барама ноћцу преноћише, А у јутро рано подранише.

А кад бише пољу Тушинскоме, Ту нађоше Радовић-војводу, Онђе њему помоћ називаше, Војвода им помоћ прифатио, Руке шире, у лица се љубе, за јуначко испитују здравље, Одоше се разговарат' онђе. Доклем им се војска искупила, Онђе војску на број ударише: Седам стотин' и седам јунака Убојника љута крајичника,

Но је њима данак навалио, Вријеме је војсци полазити, Полазити војсци уз планину“ У Боровца на врх Буковице, Но се бјеху тешко уздртили, Ђе им нема попа на дорину, Па гледају често уз планину, Угледаше попа на дорину, "Ђеце нешто води низ планину.

сл (52

60

с> ст