Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
6
»Да на једно село ударимо, „На пространу Штитарицу равну, »Да крвничке куће похарамо
» А живијем огњем заватримо, | » Окупимо робље и пљенове,
»А бијемо боја с јунацима: „Ево данас не пуна година,
» Од како смо боја пожељели, »Да се сјутра с њима изиграмо „По планини равној Оињавини,“ Но дружина много проговара:
» Чујете ли, наши поглавари! »„Колашинци е' од боја јунаци, »Сјутра ћемо тамо изгинути.“
А на то им попе одговара: „Браћо моја и дружино драга! „Који жали јуначкога меса, „Нек' не иде нигда на Турчина, »На Турчина љута Колатшинца,“ Таде рече Мијате сердаре:
„У стај, попе, на ноге лагане, „Те потражи лаке калаузе, „Баш хоћемо Штитарици равној.“ То је попе једва дочекао,
Од земље је на ноге скочио, А дората свога, поклопио,
Па повикну грлом и авазом, И дозива Баковића Лаза:
» Чујеш ли ме, Баковићу Лазо! »дови, Лазо, Томов-Петронију, „И позови Лазовића Рада, »дови, Лазо, Чулковић-Милоша:
100
105
110
120
130