Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

6

»Да на једно село ударимо, „На пространу Штитарицу равну, »Да крвничке куће похарамо

» А живијем огњем заватримо, | » Окупимо робље и пљенове,

»А бијемо боја с јунацима: „Ево данас не пуна година,

» Од како смо боја пожељели, »Да се сјутра с њима изиграмо „По планини равној Оињавини,“ Но дружина много проговара:

» Чујете ли, наши поглавари! »„Колашинци е' од боја јунаци, »Сјутра ћемо тамо изгинути.“

А на то им попе одговара: „Браћо моја и дружино драга! „Који жали јуначкога меса, „Нек' не иде нигда на Турчина, »На Турчина љута Колатшинца,“ Таде рече Мијате сердаре:

„У стај, попе, на ноге лагане, „Те потражи лаке калаузе, „Баш хоћемо Штитарици равној.“ То је попе једва дочекао,

Од земље је на ноге скочио, А дората свога, поклопио,

Па повикну грлом и авазом, И дозива Баковића Лаза:

» Чујеш ли ме, Баковићу Лазо! »дови, Лазо, Томов-Петронију, „И позови Лазовића Рада, »дови, Лазо, Чулковић-Милоша:

100

105

110

120

130