Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

~

5]

МЕ И четири кубурлије мале, Дофати се сабље оковане,

Па кроз Турке проћера дорина, Заклопила остала крајина,

Не даше им пушке напунити, У Мулече Турци побјегнуше,

А ћера их Брђанија љута,

Уз Мулече Турке рашћераше, И отле се натраг повратише. А када су на Поноре били,

Ђе се стају до пута четири, Скупила се војска и пљенови, Не да ти се оком нагледати

И ушима онђе наслушати : Стоји вриска коња и волова, Стоји блека овце и јагњади, Стоји писка робља од Турака. Проговара Мијате сердаре: »Браћо моја, ако Бога знате! „Да пуштимо робље од Турака, » С Турцима смо вјеру уфатили, »Да се с њима нигда не робимо.“ То рекоше, магбул учинише,: Низ планину робље оправише. Гачанине Јакша проговара,

И запита Мијата сердара: „Куда ћемо окренути мала 7“

А рече му Мијат са ђогина: „Ћерај мала на Грково равно » А с Гркова преко Потркова,“ Проговара попе са дорина,

И дозива свога побратима,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1у,

ко

~

200

205

210

995