Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

497

"998

Кад су прве пушке запуцале На торину Рожајачког Каја, Па је Вуче јуриш учинио

На пружину Мустафагић-уУ са Не би л' Уса утатио жива, Кад ли у њу нигда нико нем: Но Усова остарила мајка,

Ту јој Вуче добро јутро виче: „Здраво био, Лопушина Вуче! » А ето сп добро уранио,

„Па Уса се мога потежпо, „Ако било од Бога суђено, „Ти му јутрос посјекао главу „ А бијеле одјавио овце!

„АЕ од Бога не било суђено, „Ни здрав био, ни њих одјавио!« Таде Вуче отворио овце;

Кад ето ти Малише. сердара, Ђе најави овце Кајовића,

И наведе сестру Демирову. Кад два пуста стада саставише, Кајовића и Мустафагића,

Но с Малишом Вуче говорио: » О чу ли ме, Малиша сердаре! » А зар јутрос нико не удари » Д0 јаднога Вука и Малише, „Но издаше, љето пх издало! „да нама ће све Крново кренут', »Баш за њима нико не имаше »Д0 ђидије Мустафагић-Уса,<. Па поклопи бијесна ђогина,

Е је својој браћи бевједио:

922)

325

330

335

340)

345