Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
497
"998
Кад су прве пушке запуцале На торину Рожајачког Каја, Па је Вуче јуриш учинио
На пружину Мустафагић-уУ са Не би л' Уса утатио жива, Кад ли у њу нигда нико нем: Но Усова остарила мајка,
Ту јој Вуче добро јутро виче: „Здраво био, Лопушина Вуче! » А ето сп добро уранио,
„Па Уса се мога потежпо, „Ако било од Бога суђено, „Ти му јутрос посјекао главу „ А бијеле одјавио овце!
„АЕ од Бога не било суђено, „Ни здрав био, ни њих одјавио!« Таде Вуче отворио овце;
Кад ето ти Малише. сердара, Ђе најави овце Кајовића,
И наведе сестру Демирову. Кад два пуста стада саставише, Кајовића и Мустафагића,
Но с Малишом Вуче говорио: » О чу ли ме, Малиша сердаре! » А зар јутрос нико не удари » Д0 јаднога Вука и Малише, „Но издаше, љето пх издало! „да нама ће све Крново кренут', »Баш за њима нико не имаше »Д0 ђидије Мустафагић-Уса,<. Па поклопи бијесна ђогина,
Е је својој браћи бевједио:
922)
325
330
335
340)
345