Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

159

416

„Што се браним у бијелу кулу, » 10 се моји бију Граховљани; уШто се димљак с куле саломио, » Јо ћ' изгинут' моја породица, · „Што ми сломи двије пушке мале, „То ћу, љубо, посироћет тешко; „Што је тебе претен саломио,

» То је, богме, Лако погинуо, „Који ти је прстен добавио, „Куку мене и срцу мојему! „Што полеће триста соколова

„ А пред њима несита хаждаја, „Из зуба јој жива ватра скаче, „И долеће у горицу Црну,

„Те се куле по Трешњеву пале »Па на доље проз горицу Црну, „То ћ' у помоћ Црногорци доћи „И Бога ми, љубо, изгинути; „Што се куле по Цетињу пале,

„о ћ изгинуг браство владичино;

У ту ријеч, коју бесјеђаше,

Док бијела покликнула вила

Из Дервиша зелене планине,

Она зове војводу Јакова:

» АЛ не видиш, ал' хабера немаш 2

+» Удари ти паша од Мостара

» И његово седам муселима,

125

180

140