Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
у
20
Кад је види ага СОмапл-ага, Па је ага књигу приватио,
И на књизи печат разломпо, Књигу учи, а врло се мучи, Јер му књига није мила била; Па је. књигу на шилте турпо, На свилен се јастук наслонио, А госпоцки чибук запалио, Пак у себи мало промислио, Што ће радит' од живота свога ; (Све мислио, на једно омполио, Па од земље на ноге скочио, Те довати дивит и хартију
И калема чим се књиге пишу, Па је ситну књигу накитио, Те је шаље камену Мостару, Али-паши Ризванбеговићу : „Али-пашо, драги господаре!
„Ал' не чујеш, ал не хајеш за ме:
„Ова се моја одметнула раја
„Од мојега зенђила Дробњака, „Одметнуше три Дробњачка бана, „Да их тебе по имену кажем:
» Од Тушине Церовић Новица,
» Од Малпнска Дамјановић Мирко, „Од Петнице Караџићу Шујо; „И призивљу Кршикапу отарот, „Који им је ускочио давно
„Од нашега кршна Колашина, „Па он себе одмеће Брђане; „Но ми пошљи Мпралаја сина „И још с њиме стотину коњика,
[10
115
120
130
135