Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
469
431
„Ту, Ахмете, да се састанемо.“ Па је трећу књигу накитио,
Те је шаље кршну Колашину,
А на руке Мушовић-Мујаги:
„О Турчине,' Мушовић-Мујага ! „Ал' не чујеш, ал хабера немаш, „Сва се моја одметнула раја.
»Од зенђила мојега Дробњака, „Одметнуше три бана Дробњачка, „А да ти их по имену кажем: „Од Тушине Церовић Новица, »Од Малинска Дамјановић Мирко, „ Од Петнице Караџићу Шујо; „Све призивљу Кршикапу старог, „Кој је њима давно ускочио
» Од твојега кршна Колашина, „Па он себе одмеће Брђане; „Веће, побро, Мушовић-Мујага ! „Та нокупи војске неколико
„Па је води на села Шаранска, „Те притисни сва села Шаранска, » А сва села до Добријех села.“ Дође књига камену Мостару, Кад је виђе Али-паша стари,
Он покупи стотину коњика
По Мостару и около града,
И пред њима Миралаја сина. Отолен се војска подигнула,
И Буну ти воду прегазила,
'И у Столац на конак панула.
Ту ти Турци попеше чадоре, А у јутру рано поранише,
170
175
180
ке [4] ст
290
295
200