Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

469

431

„Ту, Ахмете, да се састанемо.“ Па је трећу књигу накитио,

Те је шаље кршну Колашину,

А на руке Мушовић-Мујаги:

„О Турчине,' Мушовић-Мујага ! „Ал' не чујеш, ал хабера немаш, „Сва се моја одметнула раја.

»Од зенђила мојега Дробњака, „Одметнуше три бана Дробњачка, „А да ти их по имену кажем: „Од Тушине Церовић Новица, »Од Малинска Дамјановић Мирко, „ Од Петнице Караџићу Шујо; „Све призивљу Кршикапу старог, „Кој је њима давно ускочио

» Од твојега кршна Колашина, „Па он себе одмеће Брђане; „Веће, побро, Мушовић-Мујага ! „Та нокупи војске неколико

„Па је води на села Шаранска, „Те притисни сва села Шаранска, » А сва села до Добријех села.“ Дође књига камену Мостару, Кад је виђе Али-паша стари,

Он покупи стотину коњика

По Мостару и около града,

И пред њима Миралаја сина. Отолен се војска подигнула,

И Буну ти воду прегазила,

'И у Столац на конак панула.

Ту ти Турци попеше чадоре, А у јутру рано поранише,

170

175

180

ке [4] ст

290

295

200