Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

и~

~

= Пра', олова и друге заире, Која ће му бити од потребе, Ага виче Мартина сеиза, Изведе му ата. брњастога, Џак ми ага на ата усједе, Па окрену низ то Гацњо равно, А за њиме ЕФенди-кадија; Кад дођоше селу Лазарићу До чадора млада Мпралаја, С ата скочи, под чадор ускочи. Дочека га бего Миралај-бег; Госпоски му чибук запалио, А мрку му каву наточио; Када попи каву из вилџана, Миралају ријеч бесједио: „Миралај-бег, драги господаре! уја отидох јахат у Дробњаке, » Хоћу купит' гроше и хараче, „Те би до шта до потребе било, „Те би на ме удрили Брђани, „Нека имам војске на искупу.“ Па он скочи на ноге лагане, Те се с агом љуби и опрости, Миралај му хапр дову дава: „Хајде с Богом, ага Омаил-ага !

» Душмани ти под ногама били

„Како ату чавли и поткови ! „Бе удрио, свуда задобио !«“ Па е' отоле ага подигао

А за њиме пет стотин Турака,

Отидоше зенђилу Дробњаку. Ђе ти први конак учинио

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ТУ.

24()

250

260.

965

25