Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

180

Па одоше горје уз планину, Док нађоше Карацшишћа Шуја, Па се шњиме за здравље питају. До поноћа ведро небо било, Од поноћа наоблачило се,

Из облака тиха роса нађе, Тиха роса пробудила Турке, Турци живу ватру наложише. Већ пијевци тице запјеваше; Турци знаду, аги не казују,

Да ће њима ударит Брђани: Кад ето ти танане влапње,

То бијаше млада попадија, Попадија попа Завишкога,

Па уљезе аги под чадора,

Па је њему бесједила била: »Омаил-ага, драги господаре ! „Ноћас ће ти удари" Брђани: „Него дижи војску са Млетичка, „На Завишје мојој кули билој.“ А вели јој Ченгијћ СОмаил-ага: »Па' отоле, млада попадијо !

уја с' не бојим влаха ни смокава;

„ја имадем побратима мога

„По имену Ахмета Бука,

„Кој с" не боји влаха пет стотина, » А ја с', урече“, не бојим толико, » Од хиљаде више удрит не ће.“ Ту је тешко резил учинио,

49()

495

905

510

сл сл 27) Смокава овдје значи погап. СОмаил-ага је ово казао изријеком, као што се у народу. говори; али пјевач ваљада

је овако мало замотао. _