Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
(55
То казују и причају људи,
Да доиста побјећи могаше,
Ал' не може Турчин од јунаштва; Па он натраг узврати вранчића, А потеже сабљу заковану,
Да он влашке осијеца главе. Угледа га једно момче младо, Боже мили, који то бијаше7 Од Малинска Дамјановић Мирко, Па дочека агу Смаил-агу
Из својега бистра џефердана,
И агу је добро погодио
У повије међу очи двије,
Од добра га вранца оборио, Турчин паде, а Мирко допаде, Па он сомли ножа повадио,
Те му русу посијече главу.
Ту војводе главе посјекоше, Посјекоше глава осамдесет;
Ту Новица посијече главу, Посијече Ефенди-кадију; Кара-Шујо старог Каримана, Каримана старог Ђустовића,
За браду му износио главу.
И с Турака одору скинуше, Што дружина носити могаше: Побјегоше на врело Цетиње, Дочека их Црногорски краље, Па војводе добро дариваше. И војводе њега дароваше, Дадоше му главу Омапл-аге,
И дадоше ата брњастога.
585
590
595
600
605
610