Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

(55

То казују и причају људи,

Да доиста побјећи могаше,

Ал' не може Турчин од јунаштва; Па он натраг узврати вранчића, А потеже сабљу заковану,

Да он влашке осијеца главе. Угледа га једно момче младо, Боже мили, који то бијаше7 Од Малинска Дамјановић Мирко, Па дочека агу Смаил-агу

Из својега бистра џефердана,

И агу је добро погодио

У повије међу очи двије,

Од добра га вранца оборио, Турчин паде, а Мирко допаде, Па он сомли ножа повадио,

Те му русу посијече главу.

Ту војводе главе посјекоше, Посјекоше глава осамдесет;

Ту Новица посијече главу, Посијече Ефенди-кадију; Кара-Шујо старог Каримана, Каримана старог Ђустовића,

За браду му износио главу.

И с Турака одору скинуше, Што дружина носити могаше: Побјегоше на врело Цетиње, Дочека их Црногорски краље, Па војводе добро дариваше. И војводе њега дароваше, Дадоше му главу Омапл-аге,

И дадоше ата брњастога.

585

590

595

600

605

610