Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„Но те молим како старијега, „Пошљи твога сина Миралаја, „Око њега шест стотин' Турака, „Нека иде Гацку и Липнику,

„ И даћу ти Божју вјеру тврду, „Водити га у Дробњаке не ћу, „Но г' оставит Гацку и Липнику, „Шек на Гацку власи чују војску, „То кад чују од Пиве главари, „Не смију се власи преварити „Ни Дробњачко мито приватити, „ја ћу тада у Дробњаке поћи.“ Па кад такву књигу оправио, Ону посла, опет другу пише, Оправи је крваву Никшићу

На кољено Амету Бауку:

„Окупи ми жестоке грађане,

„Па их води у племе Дробњаке, „Те узапти сва села Дробњачка „Од Мокрога до Добријех села, „то мене с војском у Дробњаке, „Да невјеру мене не учине.“

Ону посла, трећу брже пише Крвавоме Колашину граду

На Отричину бегу Мушовићу: „Јеси л' чуо, беже Мушовићу ! „Е се моја раја одметнула,

„Па ја одох у Дробњаке с војском, „Да се бојим од њих пријеваре, „Него купи сератлије Турке, „Хајде брже у племе Шаранце! „Те устави сва села Шаранска,

160

165

170

180

185.